Школски лист
— 21 —
сам Бог дао и којима сам Бог управља. Но вами иријатељи, који ме окружујете, постоји моје дједо; моје дјело постоји по вама. Ја сам се за њ најмање заузимао. Ма колико прије била малена моја снага, којом радим на свом делу, бпва сада све то мања. Што је урађеио урадили сте ви, и што још треба да се уради, морате урадити ви. Божији промисао неће донустити, да доживим несрећу, да вас изгубим и да тражим нове сгубове своме дјелу. Благодарио бнх вам, — али шта су ријечи благодарности за оно, што сте ви мени '? Шта су ријечи благодарности за оно, што сте ви били моме дјелу V Сјетан сам и невесео. Колико сам вам мало учинио за оно, што сте ви мени. Знам, колико иедостајем своме дјелу; знам, да су моје слабости скоро веће пренреке моме дјелу, но што га унапређују. Морао сам знати сам собом владати, па како сам то слабо умео. Колико само да ме садашњост за собом вуче, а не гледам на то, шта јој претходи и шта ће за њом доћи. Колико ме је пута моје осјећање о жестини часовитих потреба дотле довело, да не радим оном мирноћом и преданошћу, коју су тако јако захтијевале околности. Захтјевао сам од ваше младости оно, у чем вам у својој старости нијесам био углед. Својом живошћу убијао самчестовољу онђе, ђе је требало да је оживи срдачна љубав. Исто сам растрзавао нити везе, чија је светиња живот давала моме дому, нити, из чијега је светога сплета као и из божије руке излазио живот мога дјела. Чинило се да нестаје и саме моје љубави, која је била једини борац противу мојих слабости у раду мом; чинило се да ћу подлећи сам себи. Света слутња о добру, за којом сам ишао, прелазила је у зловољу о тешкоћама овога добра. 0 Боже, ето тако сам се мало достојан показао свијух добара, која си ми учинио! (Наставиће се.)
Г 0 В 0 Р при освеЂењу школског здања у Српском Бечеју. (Свршетак.) Какво би срце у родољуба бити могло, а да такој оиштини не кликне: „Слава јој!" — Да свесним члановима њеним, са г. председником на челу, који за две годнне не пожалише труда у многобројним седницама општинским мудро саветовати се о начину, средству и путу, како ће исто здање што боље и ваљаније испасти; да таким члановима општине — велим—не каже: „Живели!" — А наиме неуморном бившем тутору Васи Стражмештеровом,