Школски лист

— 22 —

који је слично вредној ичели око исто зграде даионоћно — ирегоревши и цео свој дом и своје домаће послове — облетао, и све потребито са неуморном ревношћу и срдачном љубављу набављао и прибављао! Како би могао с ума сметнути, а да не призна и не узвикне: „Живело Иречасно Парохијско Свештенство", које је сваком ириликом, како у оиштини, тако и у цркви, а и ван ове, живом речју и добрим делом општину подпомагало са обавештавањем парода, те тиме досга допринело, да се ова дивна зграда у дело приведе, и овако дивно доврши! ГГа зар би могао заборавити, а да са задовољством не рекне: Нека Бог поживи нашег врлога суграђанина и вредног подузимача зидања — г. Михаила Д. Сомборског, — који нн знања, ни вештине, ни труда, па нп жртве жалио није, само да здање онаково буде, како ће свакога задовољитн моћи! Он је евоју реч подпуно искуиио, коју је при подузимању зидања изрекао: „Ја ћу све могуће учинити, па ма и са својом жртвом, само да здање што честнтнје и ваљаннје буде, јер ово здање не градим само за општину, него и за себе и своје иотомство". Можда сам мојом беседом слушање ваше Многопоштованп слушаоци исцрпео, но није мн могуће завршити, а да не кажем још и ово: Пре сам вашу свест — свест ове онштине — у погледу жртве на школу по заслузи похвалио, и желио би, да та хвала и на свагда остане на општини овој. — Но будите уверенн, да ће само тако оно постојати — што рекох, ако дивне иросторије ове величанствене зграде буду свагда пуне младога нараштаја нашега; ако свако од нас живо своје благо — децу своју — без опомене вољно у школу слао буде, јер благо — сребро и злато — само је оида драго, ако је сјајно, углаћено и очишћено, и тек само онда има своје праве вредности; тако ће исто и живо благо —деца само се онда благом назвати моћи, ако им се ум и душа угладила буде, а то ће бити вољним шиљањем у школу и науком у њој. Но ја се надам, да ће моје искрене речи у срцима вашима подпуна одзива наћи, па кад то видим, онда ће моја радост тек ирава радост бити моћи. Говорио при првом водоосвећењу у новој великој школи на Светога Саву 1877. године. Стеван ЖекиЋ, уч. V. и VI. раз. срп. ст. бечејске шк.