Школски лист

— 23 —

РУКОВОДНА НАЧЕЛА ПРИ ВЛСПИТАЊУ. (Свршетак). Пошто је дете већ дорасло за шкоду, пошљу га родитељи у њу где оно потпадне под учитељев надзор. Тако је учитељ други пооредник васпитања. Али има родитеља који мисле, да су они своје делање тада свршили кад им дете на. школски праг ступи. Но питам ја таке родитеље; да ли је школа тако моћна, да родитељско васпнтање са свим замене? Не! Школа је слаба да би у стању то учшшти, већ и за то, што дете у њојзи мањн део дневнога времена пробави. Друго пак за то, што у школи више деце има, те свакога природу, склоност, тежњу и моћ духа сазнати велики је задатак за учитеља шта више, често и Физична немогућност. Самоме школском васпитању не може се преписивати моћ преваге, јер овде и други носредници упливишу као; другови и прилика. Дете на путу идући из школе кући, илн обратно, проводп време са својим друговима и од ових много шта прионе за њ' чему на пут стати школа је немоћна, почем учптељ то и не примети; па ако баш и примети и настојава да да га на добар пут поврати, он т. ј. ученик, при првом састанку са друговима цео труд и наду учитеља да ^е му се ученик поправити, уништи. Други је посредник овде, прилика. Већ и сама немачка пословица вели: 6е1е§епћеЈ1 тасћ{ БЈеђе! Док је дете код куће, под родитељским надзором, дотле, ако су и сами родитељи ваљани, немају прилике ништа хрђавог видети. Али, пође ли дете једном у школу, тада се ту одма нађе и прилика, у колико оно много времена проведе онде, где нису у стању ни родитељи а нц учитељ на њега мотрити и тако му се даде прилика научити, што се на дому и у школи не учи. А што је најглавније, иротнв чега се често ни родитељи не могу оградити: то примљено зло, ^ек онда се појави јавно, кад је већ у детињој души јако маха узело. Пошто му другови имају толико памети, да га не одаду; јер тај се посао мора извршавати тајно почем је забрањен, а то је опште познато, да је забрањен плод најслађи. —• У оваким приликама велимо, врло је теретно, па често и не могуће родитељима децу на добар пут повратити. Њима, који дете од постанка његовог бића негују и васпитавају, његове склоности и тежње, а ирема овима и начин васпитања сазнају, те им цела природа детета стоји, као каква отворена књига. А шта да рекнемо у таким приликама за учитеља? Који нема једно, већ читаво јато деце под собом; од којих је свако пред њиме као њежан расадник под ко-