Школски лист

— 75 —

победоносно гредем мети, до које ћу ако Бог да са образом доспети. Мој госиодин равнајуЈш учитељ походи ме чешће и рекао бих, да је задовољан с мојим радом. И деда Панта ми је био да види своје унуче, свога Станка. „Та знаш господнне, чим се обукао, отрча у школу а није ни вруштуковао, па сам му донео мало лепиње. На, Станко — чедо!" и тутне му комад лепиње. „А ово теби господине!" и пружи ми у чистом пешкиру увијену белу Погачу. „Хвала деда Панто!" Шта сам знао, узео ногачу и стрпао је у сто, а у 10 сати поделио са колегијумом, та ја имам плаћен кост! 0 да лепа живота! У збору, у месту као свој међу својима, баш као да сам се ту родио. Нема ваљда чиновника на свету, који се брже сроди са својим општинарима него учитељ, ал није ни чудо, кад помислим ко ту посредује? Ту посредују дечица, то најмилије благо родитељско, а да то посредовање буде успешно ваља да му је што чврпгћи темељ, а тај је љубав. Љубав је моћ, необична, али љубав чврста, права непритворна! У кога није такове љубави, нека се добру не нада, јер само се права љубав награђује љубављу. У Срему 1892. В. В —Ћ учитељ.

СРПСКЕ БЕРОИСПОВЕДНЕ ШКОЛЕ старо-бечејске у школској 1891ј2. години. Нова 1891/2. школска година, пошто је од стране како месгног школ. одбора, тако и од политичне општине (који је подпун) сачињен попис за школу како свакидању, тако и повторну, — и пошто је уобичајеним путем и начином целом местном становииштву почетак школе објављен, — одпочета је 20. Августа (1. Септембра) 1891. године. По доставерном списку местног шк. одбора, на коме се брижљиво трудно перовођа истог одбора госп. Јован Члгалић учитељ, са преч. местним свештенством, било је за свакидашњу школу 1079 деце, и то : 539 мушких, и 540 женских. Од 20—26. Августа одржавана је школа које ради искупљања деце, а које ради и опетовања свршених наука. 26. Августа спроведена је предаја деце из нижих у старије разреде, а у 11 часова пре подне одржано је свечано призивање Духа светога на ученике и ученице, који су овети чнн извршила пречасна и часна господа Александар Поповић, Јован Отепанов и Младен Јосић. Редовна предавања одпочета су у Уторак 27. Авгусга 1892За време унисивања уписало се у редовну школу 415 мушке и 333 женске деце, укупно 748 деце ; школу пак није походило но том 124 м. 207 ж. свега 331 дете. (Овде ваља изузети децу, која похађају местне туђип" ске и друге средње школе, као и оне, који су отишли на занат.)