Школски лист

— 77 -•

Грујић С. р." За чланове местног школског одбора изабрата су следећа лица иречастни г. Јопан Борота ирота (од одбора школског за иредседпика изабран), частни г. Иван Јелчић свешгеник, Др. Арон пл. ВоЈновић, Др. Иван Влаховић Мита Радановић адвокати, Јован Михајловић, Јован Чиплић учитељи, Тома Миха-јловић трговац и Милош Хадпађев запатлија. Решењем местног школског одбора прекинута су предаваља у школи V. и VI. мушког разреда од 12—20. Марта с тога, што је у кући дотичнога учитеља био случај болести од врата, иа се бојатц било, да се иста болест и на школеку децу не иренесе. 20. Марта по налогу среског начелништва распуштен је био II. разред ередишње школе опст због вратобоље, од које је више дечице оболело било, но хвала Богу без даљих рђавих пос-љедица. (Свршиће се.)

НЕКРОЛОГ. -Ј- Милан Хчџи/1 кр. судбени већник првога реда у Митровици преселио се у вечност после дужег и тешког боловања у Недељу 11. Априла о. г. у Митровици у 48. години свог жпвота. Покојпик је рођен у Осеку где је свршио нижу гимназију, затим је изучио српску учитељску школу у Сомбору, и као оспособљен учитељ продужио је науке, свршавао најпре вишу гимназију а затим права на свеучилишту у Загребу, где је и строге испите положио. Као судија од степена на степен прелазио је и напоследку поступио је за кр. судбеног већника нрвога реда, које је званије досгојно и са великом ревношћу и правдољубљем све до смрти одправљао. Оставио је после себе тужну удовицу госпођу Ану рођену Васић и три малене ћерке Милену, Спасенију и СоФију. ШШСКЕ ВЕСТХ С/убске школе у Турскоме царству. „Учитељ" у својој 7. свесци доноси статистику србских школа у Турском царству у 1892. школској години. Из те статпстике види се, да србске школе у оним крајевима, према ондашњим околностима лепим животом живе. Све су школе основне изузев и граду Призрену постојећу св. богословију и у Цариграду постојећу иолугимназију. — Призренска св. богословија основана је године 1871. са три разреда; 1883/84. школске године заведен буде уз богословију и један принравни разред који је постојао све до конца 1888/89. школске године када је укинут, а 1890/91. школске године проширена је богословија са још једним разредом. Ова богословија у току 22 године имала је 916 ученика, од којих су њих 15 постали свештеници а 63 учитељи. У прошлој 1892. години радило је у њој седам наставника заједно с ректором, а било је свега 142 ученика. У току месеца Септембра и Октобра 1892. основана је у Цариграду србскаполугимназија којаје исте године имала само I. разред са три наставника.