Школски лист

— 68 —

смрти и васкресењу и вазнесењу Христовом. У шкоди се упознајемо са богатством нашег милог матерњег језика, на њему посредством књиге негујемо љубав према домовини, своме народу. Упознајемо се са српском повестнидом која нам као бесамртна мати прича о животу, обичајима и о вери прастарих Срба наших прадедова, познајемо прошлост српског народа, кад и како је напредовао иди опадао, кад и како се прославио. Красни узори врлина указују нам див јунаци који су за св. веру православну и живот свој жртвовали. Историја нам оплемењује дух, буди љубав у нама. — Упознајемо се даље са природом и њеним појавама. Учимо се тиме веровати што је истинито, и што се ио свом природном закону догађа на земљи, а одучавамо се веровати у којекакве гатке, неприродне и неистините приповетке, из којих се само празноверије рађа. Упознајемо се са разним просвећеним и надалеко чувеним народима, земљама, државама, градовима; упознајемо се са природним тајнама, појавама и законима који њима владају. — У школи учимо љубити и поштовати један другог. (Свршиће се.

ОД ША ЗАВИСИ НАПРЕДАК НАСТАВЕ У НАРОДНОЈ ШКОЛИ? Учитељ по прописаној својој дужности предаје сваки дан својим ученицима разне предмете, после иредавања задаје, а затим испитује. — Иаравна је ствар, да учитељ после тог уложеног труда изискује, да му после и сваки ученик зна и да уме одговорити на питања из појединих предмета. Но ово се врло ретко дешава, да сви ученици без разлике могу сваки предмет схватити, па држим да те школе и нема, која може ово постићи, јер сама деца по себи нису душевно сва једнако развијена, или су од куће с' њима врло мало или ни мало донела; па онда оно дете, које је духовито увек боље напредује, него оно које није, те заостаје, а таких Фала Богу има свугде; те према томе ни резултат наставе не може бити једнак код свију ученика. Али кад се не може постићи да сви, оно се бар може постићи, да већина ученика зна и ваљано одговара на нитања — чији одговори само разумљиви морају бити, а никако набубани. Да би се све ово постићи могло нужно је латити се рада, јер без озбиљна рада наиретка нема. А за овај рад иозван је сам