Школски лист

— 88 -•

мора сваког појединог ученика испитати нарав, темперамент, те према темпераменту ученикове телесне и душевне наклоности у склад довести. 5. 0 домаЋем дечијем васпитању. „У млађега поговора нема." Тако би требало да буде, али ево на жалост како који дан па све горе. Шта је томе узрок? Ја велим немар родитељски. Посмотримо мало боље. Дете у кући добрих, поштених, побожних и вредних родитеља, па још ако су у сиромашном стању, примају угледе и најлепше примере, а то је и најбоља васпитатељска радња. Они њега не гоне, не бију га, не карају га, већ све лепим речима, примером и делом показују своме детету. Дете у такој родитељској кући, не може а да и оно не чини оно што и родитељи, јер дете има склоност подражавања, па се угледа на оно што види да старији чине. Ако дете лепим, добрим и племенитим хришћанским врлинама подражава родитеље, онда оно развија свој ум, оплемењује срде. Па како тек мора бити оно дете добро васнитано, које родитељ код куће још док не пође у школу — упућује у вери? Напротив, дете у оних родитеља, који се међу собом свађају, туку, црне, који блудан и развратан живот проводе, који хуле све оно што се на веру, закон божји и цркву односи, тако дете помрачава свој ум, затупљује срце и чувства о лепоти, о благоправНОСТИ II побожности. Не смем рећи, да је баш код свих тако, јер често деца најпоштенијих и најчеститијих родитеља буду хуље и неваљалци, дочим деца некојих непоштених, блудних и неваљалих родитеља буду опет најотличнија. Томе је узрок утицај васпитања и подражавања, осталнх чланова човечјег друштва. У првом добу дечијег развитка она су слаба и нејака зато родптељи на дому нека добро пазе на своју децу, нека нх снаже и челиче. Децу своју ваља родитељи постепено да привикавају на рад, а њене природне склоности треба добро управљати. Утисцп која деца на дому од својих родитеља приме остају стални и непоколебиви. Сад запитајмо се у каквом одношају стоје: учнтељ и родитељ ? ПГга је задатак учитељев, а шта родитељев? На то није тешко одговорити, јер знамо да је н учитељ и родитељ у једном смислу „васпитатељ", само што је сад разлика у пракси н у теорији васшггања између учитеља и родитеља, т. ј.