Школски лист

— 193 —

117. (Т.) Ада. Срећан и радостан се осећам, што сам доживио да Вам као учитељ Ваш могу четрдесетогодишњи јубилеј Ваш из дубине срца и душе поздравити. Ваша данашња радост и моја је радост. ДадиК, учитељ_ 118. (Т.) Сентомаш. Сва благодарна срца Твојих духовних синова откуцавају данас на овај светли празнични дан Твоје четрдесетогодишњице најскладнијом хармонијом топле молитве Богу што Те поклони Српству и благодарној Ти школи; у тој милозвучној хармонији и ја ти кличем живи још дуго на корист и славу благодарног Српства. Нестор ал. МиковиК. 119. (П.) Сентомаш, 17. Окт. 1898. Високоблагородни Господине! Драги Учитељу! Сви Твоји духовни синови, Твоји благодарни питомци, српсконародни учитељи из свију крајева где Србин живи и где се српска реч чује, са Твојим многобројним пријатељима славе данас ретку славу — славу четрдесетогодишњега Ти трудног али савесног рада на пољу просвете и књиге српске. И ја се врло срећним осећам, што се Твојим благодарним питомцем назвати могу и 'Гвоју заслужну славу и ако не у непосредној близини, али у духу славити могу. Овом приликом морам се тим више срећним налазити, што ми се и син под твојим мудрим и очинским старањем налази. Славу Твоју бројаћу догод сам жив у прве и највеће свечаности живота свога, и кличем: живео многоштовани и драги Учитељу и духовни мој и сина мога Оче! Живео многозаслужни Трудбениче народа српског. Нека те милостиви Бог још много година Српству Твоме душевно и телесно крепка и здрава а у кругу драге Ти, а мени врло поштоване породице, срећна и задовољна одржи. Драги Учитељу мој! Са овим жељама прими и израз највишег поштовања и признања од благодарног. Ти иитомца Јована СтојановиКа учитеља сентомашког.

120. (П.) Моле, 17/29. Окт. 1898. Високоблагородни и Високоучени Господине! Премили мој учитељу! Дакле четрдесет година! 0, ала је тај дуги низ година брзо прохујао! — Та да сте 40 година само одседели у школи, да сте