Школски лист
— 194 —
онај задајни ваздух, ону школску прашину удисали, било би врло много. Та да сте сваки дан две три поучне речи толиким генерацијама казипали, па би за 40. година велике заслуге стекли а камо ли до 1000 народних учитеља спремити, у народ отиравитн, да народ обучавају Бога љубити и поштовати, његову вољу испуњавати и ширити просвету у свом народу! — Четрдесет генерадија учитељских изучисте, поуком православија напојисте и у народ отправисте, да и они у народу то исто чине. То је заслуга голема, преголема, за које народ нема средства, са којима би могао, те велике заслуге достојно наградити! — Ја незнам примера у повесници, да је који добротвор своме народу толико добра учинио, колико сте Ви, мој премили Учитељу, свом народу у утврђењу наше свете православне вере и народног образовања, за ових дугих 40 година учинили. Премилостиви Творац смиловао се на народ свој, дао Вам је снаге, па још и данас у Вашим старим годинама чините' Ево већ преко 34 године како сам био Ваш ученик, и од тога времена непрестано пратим неуморни учитељски и књижевнички рад Ваш, па не могу да се надивим толикој снази, толикој издржљивости, толикој вољи, толиком труду и толиком доброчинству које за свој народ тако изобила утрошисте, па још и данас, после 40 година то чините! Има ли још који срп. нар. учитељ у животу, ког нисте Ви, премили мој учитељу изучили, како треба у народу утврђивати нашу свету православну веру, како треба народ васпитати, како га треба ставити у ред изображених народа? -— Ја сам уверен да вема. Сви ми који смо у животу, сви смо изишли из Ваше школе, напуњени Вашим очинским саветима, Вашом виспреном науком. Па ето те превелике заслуге побудиле су српско учитељство и цео српски народ, да најсвечаније прослави данашњи дан Вашег четрдесетогодишњег учитељског рада. О, како би ради да смо сад сви с Вама, да Вам славу поздравимо, да Вас као духовног оца загрлимо и наше жеље изјавимо! — Та има нас и старих и младих, Бог милостиви зна, да ли ћемо Вас још сваки кадгод моћи видети! Али сиротиња, та највећа учитељска непријатељица то нам не допушта да се лично састанемо. Раштркани смо по српском народу, те приљежно вршимо ону задаћу, коју сте нам Ви у срца наша усадили. Али гдегод је који, сваки се то народни учитељ данас са својом породицом у свечано руво обукао, и стао пред