Школски лист

— 136 —

учитељство враћа један свети дуг своме најстаријем, најзаслужнијем и најревнијем учитељу! У Сомбору, на дан свете ЕуФимије 1893. год. М. К—Ђ. Тај је чланак лепа одзива нашао у правих и истинитих пријатеља народних и достојанс/гвене српске штампе. У договору с.а својим, присним пријагељима сазове проФ. Калић дана 2/14. септ. о. г. збор свега сомборског српског вероисповедног варошког учитељства, ироФесоре приправничког завода, и са више девојачке школе као и са народне основне школе, који се реченога дана са врло нознатним изузетком искупе и једногласно реше: да би ваљало заиста прославу приредити нашој пошт. ста. рини, пошто има неоцењеннх заслуга за учитељство, школстпо н шк. књижевност. Том се приликом изабере и приређнвачки одбор у т који уђоше: Мита ЕалиИ проФ. препарандије, др. Ђорђе ПротиИ, Младеи Борђошки, Стеван Јовић прОФ. препарандије, Драгутин Блажек, Софија ЈорговиЛка, Жарко ЛоиовиИ, Вглгишр ЧониК, Младен Силашки, Стеван ЛоЈоовиК и Милош ЕоњовиИ, којн изабраше себи за председника г. Миту Јга.шЛа, за перовођу др. Ђорђа ПротиКа, а за благајника Милоша КотиовиИа. Осим те седнице држане су још и 5. (17.) 14. (2б.) сент. 19. септ. (1. окт.) и 10. (22.) окт. у којима су учињене све припреме за достојну прославу намењену нашем слављенику и склопљен проглас на народ и програм саме прославе на дан четрдесетогодишњице јубилареве. Нроглас и програм ево доносимо у целостн: П 0 3 II В на прославу 40 год. учитељевања високоблагородног г. Николе 1). Вукићевића, проФесора и уиравитеља српске учитељске школе, школског саветника и заменика глав. школ. реФерента; на дан 17. (29.) октобра 1893. год. у Сомбору. Седамнајсти (29.) октобар 1853. годнне, остаје у историји нашега школства онај знаменити дан, када за катедру српске, учит. школе у Сомбору седе одушевљен, православљем задахнут и као мрав вредан, млад проФесор српског језика, који као да створен беше застарелу школу народну да обнови а учитељство у напредном духу собом да поведе. Овај заслужни муж који је у бољитак школе све своје знање и сав свој труд уложио; чије је име са школом тако срасло, да готово с њоме један нераздвојен идентичан појам чини,