Школски лист

185 —

Но међутим и времена знаменито проредише редове ових старих војника школе; на и сам вођа им, славни Натошевић зађе за видик, одакле још румени зраци заслуга његових јасно казују, да докле је признања у учитељству и народу српском, та румен нигда побледети не ће. Остаде нам још једно светило да шири знање и просвету међу ученике своје, међу те будуће апостоле оне просвете, која отвара очи и даје вид простоме народу, да се више не спотиче у тами и не пада у своју пропаст. Тај заслужни муж, тај једини преставник целокупне педагошке и методичке науке у овостраном Срнству, тај Нестор наше скромне, школске књижевности и учитељ учитеља , славиће ево скоро четрдесетогодишњицц свога школског деловања. Не може нам никако бити цел, да у системацкој целини читаоцима прикажемо свеколики литерарни рад; нити да набрајамо заслуге по школство, нашег великоуваженог слављеника; јер је ово за овај премалени простор са свим не могуће. Намера нам је та: да учитељство и ширу интелигенцију српску упозоримо на епохалан моменат у животу једног трудбеника, чијим заслугама ваља видљива признања дати. Г. Вукићевић није — по обичној Фрази за педагоге — подигао башту у он је засадио арашу.пу , у којој су дрвета огромни, дебели дубови, које због непрегледне масе побројити не можеш, а чији плодови хране читаве нараштаје народне. Он је преставник аоловине историје српске учитељске школе, која 80 година постоји, а на којој он 40 година још и данас у пуној душевној и телесној снази ради. Па ако оних првих 40 година препарандије, пре њега, чини њен стари век , то је у њему оличен средњи и нови век историје овога завода. Четрдесет година рада заслужују тек, да народ пред величином оваке заслуге скине капу и да ситничареке обзире бацивши на страну, приђе с поштовањем оној старини, чија је рука четрдесет учитељских генерација њему однеговала! Орпско учитељство! Ти које одгајаш народу чланове а цркви њене верне; које си просветник и учитељ свега што је добро, лепо н корисно ; које народни подмладак васпиташ у религиозно-моралном духу, развијајући у њему хришћанске и српске врлине, и учиш га дужностима да поштује старије, учитеље и свештенике, незаборави да је Вукнћевић био твој учитсљ! Незаборави, да 17. октобар ове године треба да буде свечани дан за сву српску школу, у који