Школски лист

Србске вероисповедне школе у бившој војничкој крајини, на основу граничарског закона од 1871. а у хрватско-славонском провинцијалу у смислу зеиаљског закона тих краљевина од 1874. скоро све су претворене у комуналне без питања и саизволења србских автономних црквено-школских власти. Само су остале као вероисповедне србске основне школе у Земуну, Митровици, Черевићу, Беочину, Осеку, Вуковару, Трпињи, Боботи, Шиду, Борову и Белом Брду, у архидијецези; пет школа у Горњокарловачкој и две у Пакрачкој дијецези, и донекле женска основна школа у Панчеву. Црквена обштина у Панчеву предала је после неког времена своју основну женску школу на издржавање комунитету града Панчева, и та је школа претворена у комуналну; школе у Шиду, Трпињи и Боботи а доцније у Борову и Белом Брду изгубљене су за то, што учитељи нису уредно од црквених обштина плату примали, а жупанијске зласти су их уред^ ради и без питања архидијецезалне школске власти у комуналне иретвориле. Вуковарска црквена обштина, немогући се опростити на брзу руку својих учитеља, предала је самовластно своју школу управи жупанијекој, која ју је у комуналну претворила. -—- Напротив Винковачка малена али честита црквена обштина изгубивши своју србску школу, дотле није мировала, док није 1886. из својих средстава установила нову србску вероисповедну школу. Још пре тога је висока земаљска влада, приликом кад је један србски учитељ у Сремским Карловцима мировину тражио, изјавила, да је србска школа у Карловцима еминентно конФесионална, усљед чега је ова школа за вероисповедну проглашена и повраћена под управу србских автономних црквеношколских власти. Године 1890/1. установљена је србска вероисповедна школа у Загребу. И тако сада постоје србске вероисповедне школе у Хрватској и Славонији у овим местима: у Ср. Карловцима, Земуну, Митровици, Беочину, Черевићу, Винковцима и Осеку; даље у Новој Градишки, Беловару и Загребу, и у Горњем Карловцу, Петрињи, Костајници, Дубици и Јасеновцу. У Угарској благодарећи мудром закону школском од 1868. године све су србске школе у негдашњем провинцијалу задржале свој вероисповедни карактер; само су школе у граду Суботици за комуналне проглашене. У Угарској војничкој крајини само су остале две вероисповедне школе и то у Госпођинцима једна, коју црквена обштина