Школски лист
— 55 —
издржава, и основна школа у маленом селу Златици код Беле Цркве, која се из закладе собствене издржава. На свршетку 1891/2. школске године било је у обсегу митрополије Карловачке 418 србских вероисповедних школа са 413 наставника и то 315 учитеља и 98 учитељида. Од учитеља ииа 313 оспособљених. Учитељице су све оспособљене. Неоспособљених учитеља има највише у будимској епархији и то 19; затим у темишварској 12, и у вршачкој 8. Ови су се досада на најмањим учитељским местима по нужди трпили ; јер се та места нису могла са оспособљеним учитељима попунити због малених плата и нереда у обштинама. У свакидашњу вероисповедну школу ишло је у Архидијецези 1573; у бачкој 9.581; у темишварској 14.681; у будимској 2.081; у вршачкој 797; у пакрачкој дијецези 173; у горњокарловачкој дијецези 208. деце. Свега дакле зна се, да је 1891/2. школске године ишло у вероисповедне школе србске 29.094. деце. Повторну наставу уживало је преко 6000 деце. У ове три дијецезе темишварској и будимској и у бачкој са изузетком жабаљског иротопопијата и града Суботице било је 1891/2. штсолске године за свакидашњу школу обавезне деце 35.771, а за повторну школу обавезних било је 13.976. По томе дакле од деце за свакидашњу школу обавезне никада у школу није ишло у горње три дијецезе 9000; а од деце за новторну школу обавезне није уживало више од 8000 повторну иаставу. Извештај овај пажљиво је саслушан и поднеће се србско народном Сабору, а међутим по предлогу заменика гл. школ. реФерента издаће се наредбе епархијским школским одборима у Угарској, да позову све црквене обштиие да школска здања и школске дворане, у добро стање поставе; да у колико то није учињено школске дворане даскама патосати и са нуждним школским намештајем и училима снабдети, а учитељима свуда пристојан стан од најмање две патосане собе, кујне, коморе подићи и врт од У4 јутра земље учитељу дати умају. Високосл. Саборски Одбор умољен је, да за подпомагање најсиромашнијих школа србских припомоћ годишњу у износу најмање 10.000—12.000 Фор. из клирикалног Фонда одреди, да би се тако 55 најсиромашнијих школа србских у Угарској и две школе у Хрватској (Костајничка и Дубичка) од неминовне пропасти спасти.