Школски лист

— 140 —

што себи за јело. Девојке су то дозволиле, али и оне су ушле за њим у собу и видиле ужасну сиротињу и ужасно стање. Жена је лежала као мртиа на патосу поред кревета, а дете је викало изнемоглим гласом: „Мати, дај ми јести!" Човек је био пренеражен и јаукао је, мислећи да му је жена мртва; али девојке пружише му новаца и рекоше, да брзо донесе добра вина. Када су је заложили са њиме, жена је дошла себи а детету дадоше јести. Сада рече старија девојка човеку: „ТСолица и све што је у њима ваше је. Од данас нећете више гладовати, ми станујемо овде и овде и када дођете у нужду обратите се на нас. Ми "ћемо вам послати и лечника за ваше болесно дете." Човек није могао од узбуђени осећаја да им благодари, него је од радости сузе нуз лице ронио. Девојке су ишле кући и ниједна није била у стању од узбуђења да проговори коју речицу. Када су већ биле дошле близу своје куће, онда рече млађа: „ Је ли да је то леп и пријатан осећај што знамо, да смо спасли гладне од пзвесне смрти!" 2. Једном дође нека гладна варварска чета из племена арапског у пећину св. Саве пустињика и захтевала је да је угости. Пустињик није ништа друго имао, осим нешто мало воћа и он то одма пред њу изнесе неразмишљавајући хоће ли он шта имати с.утра за јело. Ови гладни непозвани гости мргодили су се на таково јело и држали, да је старац сакрио оно што је боље за себе; зато су са псовком и претњом испреметали сву пећину сиромашног гостопримца. Када нису могли ништа друго наћи, они су се морали задовољити и са оним сиромашним обедом. Чета је отишла, а св. Сава пустињик остао је иза њих у својој гразној пећини. После неколико дана опет су се повратили ти исти људи и донели му из благодарности за његово искрено гостопримство које им је указао у њиној нужди разна јестива. Када је пустињак то видио, он је јако уздануо и помислио: „Тешко се нама! Дивљи варвари сећају се оног незнатног доброчинства, које сам им ја учинио, те траже да то што скорије са благодарношћу врате; а ми уживамо небројена добра, која нам чини милостиви Бог, па враћамо та са неблагодарношћу!"

Прерадио : М. Б. к.