Школски лист

— 10 —

шењу. Зар нама није познат онај отров који је увијен у раздрагама којекаквих романа? Зар нисмо никада приметили да врло утиче на младеж оно друштво које је једнако са њоме у годинама, и које је напојено са отровом светске занешености ? При творност, кокетна стидљивост, дражећи примери, то су мамци који често заведу младића у грех из ког се после незна извући. Младеж треба пустити у друштво њој равно, али онда на њу бодро пазити, шта тамо ради. Она никад не сме сигурна бити да ју неће ко од родитеља изненадити у њеној забави, и ако збиља тамо одемо, то треба тако удесити, да опет нико не примети зашто смо ми дошли у друштво. Свагда треба знати куда она иде, шта тамо ради, докле ће се тамо бавити, и ако у чему погреши то њу треба приволети нризнању, кајању и поправљењу. При томе не треба нрезрети суд добрих пријатеља који изричу своје мнење над владањем њеним, него баш треба младеж упозорити на то, да ми пазимо на оно што други људи примећују, да је неумесно код ње и она ће онда видети да је свуда опкољена од сгражлра, те ће пажљива бити да очува свој добар глас. Искуства треба младежи предочити за њен живот. А јели то можно ? Свагда се боље учиги на другима, него на своме злу. Млађано и н^искусно срце но природи нигде не види тужне и нритворне људе. Оно осећа свуда љубав и пријатељство и по томе оцењује људе и овај свет. Али свезе које су лукавство и злоћа повезивали, временом попуштају и кидају се, а онај младић који је са поверењем отворио своје срце целоме свету, остаје усамљен и упропашћен. Зато их треба учити да све људе пуштују и љубе, али да најпре сваког добро испитују, јер не треба свакога сматрати за пријатеља, који нам се показује љубазан и услужан. Не треба открити копрену која је превучена преко страсти и злоће, него оставити да она сама то учини, т. ј. ако је у стању; а ако није онда јој помоћи да види како је гнусан грех, и како је гадна страст, те да то дубоко прибележи у срцу своме. Али пошто страсти имају и дражи, то морамо пажљиво око ње облетати да њу од њих сачувамо. Треба њојзи у живим бојама показати какав је крај такових људи, а наиротив не треба ладно пролазити покрај добродетељи, него представити лепоте њезине, разпламтити љубав према њојзи. Младежи треба на срце метути да не губи самопоуздање, али да себе и не прецењује. Страва која се осећа при каквом предузећу произилази од мало самопоуздања, и она је често узрок што