Школски лист

без разлике, као побожној пастви и љубазној деци својој, тај велики и светли Празник са тонлом и искреном жељом, да свемогући Господ испуни весељем срца ваша и пошље вам св. благослов свој, који чисти душу и срце од свакога зла и богомрских дела, па крепи и подиже на свако добро и њему угодно дело. Но светкујући радосно празник „Рождества Христова" ваља нам на уму имати, да је светковање и прослава свакога празника најбоља и најугоднија Богу онда, кад нам празник уједно служи за побуду к" извесној доброј цјели, к' извесноме добру. Па какво добро треба да произведе у нама светковање успомене овога божијега дана, дана рођења Христовог. Оно треба, богољубазни, да произведе у нама пре свега: задовољство оа својим стањем. Главни извор, из којега се задовољство са својим стањем рађа и постаје, обично налазимо у томе, што срећу своју тражимо у благу и другим добрима овога света, но у којима се то наћи не може. Човек, који се у ниском и убогом стању налази, обично мисли и жели: 0 кад би мени Бог дао, да постанем богаташ, ја .бих био најсретнији на овоме свету, па уздише и предише, те постаје незадовољан са својим стањем, и проводи дане живота свога у тузи и жалости. — Богаташ опет мисли и жели: само да му је још до већег богатства доћи, да се упоредити може са онима, који су најбогатији. — А онај опет који се у каквом лепом и високом положају, у звању и достојанству налази, чезне још за већим господством и власти. И тако сви ови у сујетним жељама и задовољству дане своје проводе, ма да иред собом виде хиљадама других, који су од њих и много снромашнији н далеко у нижем положају и власти. Ову погрешку, која толике хиљаде људи незадовољнима чини, у стању је и може нам одузети озбиљан поглед и успомену на сам празник „Рождества Христова." Хрисгос Спаситељ наш није тражио и тежио за богатсгвом, власти и достојанством, нити је чезнуо за земаљским насладама овога света. Он је хтео да се од сиромашних родитеља, у пећини, у јаслама роди, те да нам примером својим покаже, да богатство, да земаљско величије и друга земаљска блага и насладе, не чине човека срећним, него да може човек и без свега тога бити срећан и задовољан.