Школски лист

— 3 —

Иа зато, богољуба-зни, који је између вао сиромах и мезнатан, па усљед тога са стањем својим незадовољан, нека се угледа на Спаситеља нашег Исуса Христа, и у себи помисли: та није ли ("иаситељ мој, сам по својој вољи био сиромах и незнатан, па зашто небих могао и ја, без богатства и без високог достојанства срећан и задовољан бити, само ако му подобан будем у кротости, смирености, побожностн и у другим њмме проповеданим врлинама. А онај, који се у добром стању налази, који је богат и у свему изобилује, или се у каквом високом положају и достојанству налази, ако п;ели, ако хоће да победи своју страст и чежњу за прекомерним богатством и земаљским величијем, што га узнемирива и мучи, нека представи себи Спаситеља свога у његовом сиромаштву и нискости, нека Се научи од туда, да задовољан буде са оним што има, и шта јесте, — нека ужива своје богатство са задовољством, па ће за цело бити срећнији и задовђљнији, него што је пре тога био. — А још најбоље и Богу најугодније празноваће успомену на „Рождество Христово" — онда, ако се постара да и он постане Спаситељ својих ближњих, своје субраће и суграђана, који еу потребити, и који се у нужди и невољи каквој налазе. Реч ова Спаситељ означава оно име, које другоме добра чини, које ближње своје од зла и невоље какве избавља, спасава и у помоћ им притиче. — Па не даје ли, богољубазни, и нама Ббг толике прилике, Да и ми постати и назвати се можемо спаситељима ближњих својих. да им душевној и телесној користи и задовољству, по могућству сила својих, што то допринашамо и у помоћ при^гечемо ?! Погледајте само, богољубазни, колико се у свакој ошптини налази убогих и немоћних, који не могу да себе и своје заране и одену. Колико их има, који су иначе часни, поштени, вредни, штедљиви и карактерни, али су са какве неудаће а без своје кривице пострадали, осиромашили и до просјачког штапа дошли, те су принуђени да код ближњих својих помоћи и заштите потраже. Колико их је, који су приморани, да свој свакидашњи лебац пред вратима ближњих својих просити морају, и којима та прошња тешко и немило пада тако, да удељену им милбстињу са сузама квасећи 1 горко уживају. — Колико их је страдалника, који се стиде и устручавају просити, па у том жалосном стању свом, трпећи сваку нужду, у очајање падају и живот себи прекраћују ?! Ето вам, богољубазни, лепе прилике, кога је Бог са имањем