Школски лист

Ко хоће очигледно да учи, тај мора имати оне , стпари о којима говори и предаје. Ако пак ове не би могао набавити. нужно му је онда да их има насликане, те да помоћу слика даде деци сигурне претставе о тим предметима, јер много пути добра и лепа слика више научи, нсго прост њен опис. Зато ако хоће да се постигне успех нужно је, да свака школа буде снабдевена стварима или сликама од разних ствари. Па како у том погледу стојимо ми Срби и наше школе? Скоро никако! .Тер осим неких земљопионих карата а неколшсо паочигледних слика без систематског распоређења, нема више ништа. А зар је то доста да се потпуно омогу+ш учитељев р->д? Пе, није! Како да се помогнемо? Кад знаш да не може, кажи начин како би могло ? проговориКе многи. У колико сам о томе размишљао и нашао да би добро било, толико ћу исказати, а за даље остављам иозванијим од мене, који Ке бити у стаљу о овом тштању више нроговорити. Но сад на дело! Због тога, што много школа немају и не могу бити снабдевенс са свим потребним потребама за очигледну наставу нужно би било — а треба да буде — да свака школска књига буде илустрована, па би те илустрације попуниле празнину, која би се где показала. Узмимо наше читанке и прегледајмо им садржину, па "ћемо наћи, да је изврсна, али ипак има мане, а та је — нема илустрација. Није доста само лепо и красно нешто описати деци, већ то треба њима и показати да виде, јер ма да ученици прочитају и мисле о нредмету о ком су читали, не могу никад имати чисте претставе, јер оно о чему читају нису видели својим очима. Ако им у души никакве нретставе дало није, те не могу предмет ни појмити. Учитељу у дужност спада, да са децом о сваком читаначком предмету очигледно прозбори. Он то и чини, али нема да иокаже, нема ствари а нема слике — те им прича а деца стварају на основу тога погрешне појмове, који нису ни налик на оне о којима се говори. Ево једнога примера. Учитељ говори о орлу. Орао је грабљива тица, велика као ћурак. Има велике канџе и снажан је, да може теле подићи. Дете то сл.уша, а доста је заборавило о орлу, сети се нечега, па прича: Орао је као ћурка, нма кресту и т. д. Зар то нису погрешни појмови ? Да су га на слици видели они би добро запамтили све о орлу што су питали и што су чули од учитеља имајући на уму непрестано слику орла. Јер деца гледајући У слику све више и више размишљају о њој и сами дођу до закљу-