Школски лист

и опасно јер лако буди у васпитанику охолост и даје му повода да предењује себе самога, ну ово је мишљење знак крајњег непознавања човечје природе. Опасност је та могућа само код нетактичности васпитачеве, који због непознавања психолошких закона, не уме да разликује разне природе у својих васпитаника. 3'мешан васпитач пак, одајући васпитанику заслужено признање, потпомоћи ће баш правилном развитку частољубља, јер је признање животворни ваздух који је неопходно потребан за успевање частољубља, признање је најмоћније средство како против затупљивања тако и против прекомерног бујања частољубља. Ко ово средство паметно и правнлно употреби моЈш ће помоћу њега ослободити идеалнога човека у своме ваопитанику. За непосредно утицање па правилан развитак частољубља важи ово правило: допуњавај самопоштовање васпитаниково! Овим се тражи двоје: не само одавање заслуженога признања, него и исправљање погрешнога самооцењивања. Ради ли васпитаник орно, весело, види ли се успех у раду његовом, ако реши задатак свој према својим силама, самостално, ако нас задовољи и својим владањем и то не само ради похвале коју ће услед тога пожњети — у осталом увиђаван васпитач знаде с киме има посла — онда васпитач треба свакојако да му ода признање. Ово признање, као допуна онога што васпптаник осећа и што миоли да с правом осећа о себи, потребно му је у т толикој мери, да он сматра за тешку увреду кад му се ускрати то признање. Има толико прилика да се млади људи са врло развијеним частољубљем убију само због тога, што им се ускратило заслужено призиање. Ти се случајеви не могу друкче растумачити, већ ако не узмемо да је то признање за њнх психичка потреба, и да им је без тога признања живот изгледао без икакве вредности. Ако васпитач зна, да је васпитаник израдио свој посао тешким трудом и напором; онда је управо грозно од њега ако томе раду не поклони никакве пажње. Указивати у раду дечјем увек на оно што је непотпуно и погрешно не значи будити у васпитанику самопоуздање, које му је толико потребно у раду, већ на против 'значи убијати му то. самопоуздање и утврђивати га у уверењу како он не може ништа ваљано урадити. Убијајући на тај начин. самопоуздање у деци, не треба учитељ ни да се чуди ако му г деца одиста врло слаб успех показују. Ако родитељи непрестано само карају своју децу кад год што скриве, не хвалећи их ни онда кад