Школски лист

су баш збиља добра, онда може врло лако да изда и онако малена морална снага у деце. Кећемо тиме да кажемо како треба децу обасипати хвалама. На против, што смо штедљивији у похвалама у толико имају оне већу вредност и у толико више утичу на децу. Као свуда тако и у васпитању правилна економија са средствима само повећава њихов утицај. Признање од стране васпитаад, као нроширено самопоштовање васпитаниково, не треба да се ограничи иа поједине ваљане радове васпитаникове. Часгољубље васпитаниково добија још бол^е и здравије хране у повсрењу, које му поклања васпитач његов. Разуме се да мора бити достојан тога новерења, да га мора заслужити. Ако га је достојан, ако га је заиста заслужио, онда ће то новерење битно потпомагати правилан развитак његовог частољубља. Поверење се то може указивати у разним облицима, било да се детету повери какво особито звање у школи или да се његовим исказима верује. Шта више у неким случајевима може поклоњено поверење потпомоћи правилан развитак частољубља и код таке деце иа чију се част дотле баш није могло ноуздано ослонитц. Зар је један неваљалац полако постао ваљаним човеком услед указаног му поверења, услед тога што му се поверила извесна дужност? Можда је боље по самога васпитача ако није баш тако издашан са поверењем, и нема сумње да је слепо поверење бесмислица и знак нерасудљивости и ограничености у погледу познавања људи; но ипак биће да је п овде иетина у златној средини, и у васпитној пракси може се по некада поверити купус и кози да га чува. Рекли смо већ да је и исправљање погрешног самопоштовања такођер допуна тога самоиоштовања. У главноме може се рећи, да је самопоштовање или самооцењивање правилно код деце. Но наравно, има и ту изузетака. Има васпитатика који себе прецењују а има их опет и таких који омаловажавају себе. У обадва случаја мора васпитач бити на опрезу. Према првима треба да буде што штедљивији са иризнањем, према овим другима пак издашнији. Првима треба што чепгће и доследније показивати смешну и будаласту страну њихових прохтева, овима другима опет треба уливати више слободе, треба их бодрити, соколити. Дете, које себе прецењује, можемо без бриге иустити да наседне па да се осрамоти бојажљиву пак и плашљиву децу морамо брижљиво чувати од таких прилика, где се могу осрамотити. И