Школски лист

баш ирема овој деци се увек грешило. Погрешке су у овоме иогледу врло могуће, иа све да се и ие ставимо иа становиште француске васиитне праксе, која просечно има на уму само даровитије природе, занемарујући не само слабо даровиту децу већ и велики број средње даровите деце. Ако васпитач има срца и душе, и ако иоле схваћа свој васпитни задатак, он ће на. против поклонити особиту пажњу и сву ће своју љубав свити баш око оне деце, са којима је мајка природа маћијски поступила при иодељивању даровитости; он ће сматрати за своју неопходну дужност да признањем награди и саму добру вољу и сами слаби покушај што га така деца покажу у своме раду. Право васпитачко срце и прави педагошки такт познаје се баш по поступању са слабијом децом, само ако је- та слабост производ мање даровитости а не долази са немарности и леносги. Пајвише муке задају васпитачу деца, код које је отуиило свако осећање части. Има и таке деце, а неосетљивост та или је носледица ранијег васпитања, или долази од утицаја, којима су та деца била изложена, или су им можда још непрестано изложена. ТСо ради у јавним школама има довољно прилике да позна таке природе. Така су деца неоеетљива за похвалу или кзрање, равнодушна су према мишљењу које другп имају о њима, и не показују пријемљивоети за средства, која иначе у нормалним ириликама буде и подстичу частољубље. Рад таке деце стоји због тога на најнижем животу. Према тој деци сасвим је оправдана строгост. Не мислимо овде казну већ приморање на рад. Треба их приморати да нешто раде. И ако та деца раде дуго времена преко воље ипак ће можда настати моменат кад ће се и она зарадовати своме раду, а ова се радост већ може употребити за буђење частољубља. Можда ће будно око васии-^ачево наћи и које друго осетљиво место у окорелој души такога васпитаника, под које ће моћи подметнути своју васпитачку полугу. Осим тога има још једно средство за образовање частољубља, које се и код таке затупљене деце увек показало као добро. Факт је да је частољубље најјаче у затвореним круговима. Ово особито важи за кругове војничке, племићске и ђачке.*) У овим круговима изгледа частољубље као животии елеменат, који је меро даван у свему животу чланова дотичнога круга, и то у толикој мери, да они, који стоје изван тога круга, просто немају смисла

*) Овде нисац мисли разна (буршовска) удружеша немачкс академске омладипс, која су особито раширена ио Немачкој. Преи.