Школски лист

— 77 —

где га ето и неумитна смрт нађе. Сахрањен је уз пратњу приправничке младежи 15. маја у сс. Успенском гробљу сомборском. | Видослава Сандићева мила и добра ћерка г. Александра Сандића заслуженог проФесора гимназије новосадске и књижевника србског преселила се у вечност на неизмерну тугу својих родитеља и једнне сестре Анђелије студенткиње бечког педагогијума, у цвету младосги своје у Новом Саду. 7. маја, где је сљедећега дана уз велико саучепгће и сахрањена. у Милана Влашкалићева испитана и оспособљена учитељица и у последње време учитељица у Лужницима у крагујевачком округу преселила се у вечност 1. априла о. г. у Београду где је на свстли празник Воскресенија п сахрањена. Иокојница је родом из Сомбора где је свршила вишу девојачку и учитељску школу са врло добрим успехом пре десет година и затим је две године служила као учитељица на селигагу Жарковачком код Сомбора, а после тога преселила се родбини својој у Србију, где је и учитељско звање одправљала. Била је врло добра и нримерног владања учитељица. | Јулијана Милашиновића прва учитељица српске више девојачке школе у Сарајеву, прзселила се у вечност 16. маја о. г. у Сомбору у 24. год. Нокојница је родом из Сомбора где је основну а потоме вишу девојачку и учитељску школу са најлепшим успехом свршила. Одмах по свршетку учитељске школе буде изабрана за учитељицу на православно-српској основној школи у Сарајеву, а потоме када се установила тамо православно-српска виша девојачка школа постала је на њој учитељица. Покојница је још одавна носила клицу несретне болести сушице — која силан млађи нараштај наш убија — али је тек пре месец и по дана изискала допуст ради опорављења здравља свога, али је смрт међутим брзо тако младу покоси. х 1естита православна српска општина сарајевска извештена о смрти своје љубљене учитељице изаслала је на погреб председника одбора г. Ристу Дамјановића и управитеља српских школа г. Стевана Калуђерчића рођака покојничиног а у место венца послала је 150 Фор. Осим тога породици покојничиној стигле су брзојавне изјаве саучешћа од учитељског збора сарајевских српских школа, од ученица више девојачке школе ондашње и других приватних особа, а ујеДна су од истих корпорација положени и венци на одар покојничин. Погреб је био 18. маја уз пратњу приправничке младежи и гра^ ђанства овдашњег. Код гроба се у лепом и дирљивом говору опростила са покојницом гђца Даринка Поповића припр. Ш. године. И.