Школски лист

— 116 —

друштво тако усавршено као што би требало да буде, кад би у истини било оно, што многи хвалисавци веле, као н. пр. „Како култура, цивилизација и емаципација тако напредују, да је човечанство сретно, јер је већ при савршенству свом итд." А шта је и како је у ствари ? Погледамо л' многе индивидуе (јединице људске), то ћемо видети: да су многи и многи незрела деца, да немају потпуног суђења и пресуђивања, да су слабог карактера, да су ограничени или безгранични (даклем у крајкости) у тежњама, да су хотимице или нехотице далеко од познавања и чувања свог достојанства човечјег, да су или хладни или лаковерни у религији. те нису кадри да се одрже као људи у бурама и непогодама животним, тешко им је издржати у физичкој , а тешко и у душевној борби... Једном речи, нема или је бар ретка она врлина, што се зове лорална самосталност. као и она, што се зове морална саморадња, а све: за добро људи и у славу Бога! (нар. песма.) Као што се у јавном животу код већих друштава н. пр. општина узимају поједине породице као чланови већег друштва, тако се у породици, друштву у мањем сваки члан узима у рачун при напретку или назатку'друштвеном. И у општини на пример у већем, и у породици у мањем поједини чланови својим напретком или назатком условљавају напредак или назадак свију скупа, целог друштва. Према том да горња тврдња нестане, то педагогија мора да продре у потпуној знази својој у све слојеве, односно у сва већа и мања друштва, где ваља да ради образујуИ сваког иојединог члаиа , а све због напретка самог друштва. Да опет педагогија обилатије и успешније може да ради, то зависи од три главне чињенице, код којих ћемо се задржати ; јер баш с тим чињеницама живи и расти или опада морал, који педагогија имаде да рационалним сретствима и начинима усађује или спровађа — а најлакши је посао за педагогију, кад може да то ради Фактичним појавама и чињеницама, које живот само може и мора да репродукује, а никако живе речи (моралисање) или мртва слова као што то обично бива. А сад, да пређемо на те три чињенице! а) Родгпељи. Најстарија и најприроднија школа је кућа. Она је замењивала све врсте школа. Успех јој је био више повољан, но неповољан. Да узмемо себе, односно наш народ из оног доба, кад кућа беше у правом смислу речи „школа". Да не узимамо друге