Школски лист

чланове, већ оамо родитеље оца и матер. II шта ћемо видети?. Бабо и мила мајхса беху узор говора, рада, понашања; елем све такове ствари, које управ у душу детињу допиру. Па и данас, како се друштво образованог људства преустројило, кад школа живи и ради као установа, нису родитељи опали са својом васпитном важности, већ су стари и природни основ васпиту, а тиме су основ и образовању у ширем смислу. И данас, да и докле год се буде знало за назив „родитеља" увек ће родитељи бити главни стуб, главна чињеница у педагошком раду. А где нарочито? У моралном (стичком) правцу, јер они раде очигледним примером живота и рада свог. Баш зато, што су родитељи у свему узор (норма) својој деци, то се мора и њима по где што бар и но некада да предочи, како поједини моменти из живота им и рада врло често шкоде, а по природи својој су за највећу корист; као и да неки моменти веома мало користе, што би у већем могли, да се више пажње обрати од самих родитеља; а напослетку, како иоједини моменти увек и непрестано шкоде, а родитељи их не примећавају често хотимице, а често и иехотице. Др. Дитес*) узима примере најобичније, примере из свакидањег живота и њима своје претпоставке доказује. II ми ћемо се за горњу претпоставку послужити његовим примерима, и доказаћемо да родитељи заиста могу и да морају потпомоћи педагогију, којој је главни смер морал, а богме да и врло често шкоде педагогији својим сасвим противним радом. Родитељи треба да се чувају од самоирецењивиња и самоионижавања. Овом је често повод с једне стране ма^еријални с друге стране арактични положај родитеља. Материјални положај, односно богатство и сиромашто су заиста врло чести виновници многој родитељској, а разуме се и дечијој мани. Ако се родитељи имућнији хвале својим богаством и тиме друге омаловажавају, јер нису као они, то прелази на децу, која то исто мајмунишу међу својим друговима. Као што такови родитељи изазивају међу вршњацима грађанима презир, мржњу, тако исто и њихова деца то изазивају.... Па како ће онда педагогија да ради у моралном правцу, како ће она да крунише на својим делима моралне врлине: друштвеност и међусобну љубав, које се баш оснивају на оној из св. писма: „Сви сте ви једнаки"? Недаго*) ЖаНи-Ми-е с!ег шогаИзећеп е!е. Уоп Гг. БШее. ЕеЈрг^.