Школски лист

гиЈа онда у ветар ради, Јер сви њеии принциии мораЈу да малакшу, кад их муче и коче разне и непрестане махне родитеља.... Узмимо родитеље с њиховог практичног положаја, као н. пр. ратара, занатлију, трговца, свештеника, лечника, адвоката и т. д. Сваки, који озбиљно посматра свакидањи живот, те хоће да је искрен и истинит у оном што види, мора с нама заједно изрећи горку истину: да су ти сталежи у свом практичном животу, својим самопрецењивањем (што је код „бољих" сталежа) и својим самопонижавањем (што је код „нижих" сталежа), тако велнка сметња педагошком раду, да овај тек само по који педаљ коракне.... За то се непрестано виче на „нову" псдагогију, а неће да се вичс на старе грехе! У овом контрасту страда највише морал, а „сПе бЈМПсћеп бевеке зоПеп а11еп Мепвсћеп ћеШ§ ип(Ј тегћЈпЈПсћ веш" (Дитес), а то и деца треба да појме не само речима, но делом, живим примерима својих родитеља. Елем, родитељи, кад вам се признаје неизмерна моћ и утецај на образовање, онда ваља и да то засведочите животом и радом својим, а то је баш главно; јер и онако сваки родитељ вели: „не живим ја*за себе, већ за децу своју". Живите и радите за децу своју! (Свршиће се.)

Познато је читаоцима „Школскога ЈГиста", да је племенита госпођа Јелисавета прозвана ЈГила удовица дра Петра Стојковића негда главног Физика жупаније Бачке пре три године основним својим писмом а затим и опоруком наменила свој господски дом по времену за србску учитељичку школу, и за сиротиште на које је главницу од 30.000 ФОр. а. вр. оставила. Ова велика народна добротворка, коју с пуним правом назвати можемо мајком српске сирочади, после кратког боловања преселила се у вечност у Сомбору 2. Октобра о. г. ноћу у 12 часова. У јутру 3. Октобра када се глас о смрти ове народне добротворке по граду пронео, истакнута је на старом здању учитељске