Школски лист

— 154 —

Као што сиоменусмо, још се од учихеља иште много што шта, јер најпосле то позив сам изискује, што је оправдано сасвим; али није оправдано опет, што се светска критика окомила на учитељство у тој мери чак, да она шиба двојако, односно у крајности : „или роб или гроб". А та критика је оиег иропватла пз неповервња ирема упитељспом сталежу, коме се позерава пајвеИе благо на ууваке, развпјање и усавршавање! Заиста неоправдан контраст! Тај контраст много шкоди учитељском угледу, а тиме баш и раду, јер је углед, достојанство или да речемо ауторитет главно односно прво срество за образовање, а нарочито у правду моралном. Учитељ је без угледа у школи и народу обичан „8е1т1шо!б{ег'. Тај углсд мора учитељ задобити, заслужити, али му се онда не сме тај углед ни рушити, ни ускраћивати. И једно и друго је деце нам и њихова образовања ради. в) Јаваи дух, друштвени живот и рад, коме су подвргнути непосредно родитељи и учитељи, а носредно млађи, од неизмерне је важности по образовање. Образовање агира на јавни дух, а јавни дух опет реагира на образовање т. ј. образовање утиче на јавни дух, и што је образовање боље, усавршеније, тим је п јавни дух усавршенији ; а што је јавни дух, друштвен живот и рад усавршенији, тим је све лакше образовању, да ради и да успешннје резултате чини у оној друштвеној околини, у којој се врши. „Испитивањем, а на оснону искуства се доказало и потврдило да је дух човечји наклоњен истини и поправци људског друштва" вели Маоап1ау. За такову наклоност, као и за сваку особину, која напретку тежи, нужна је слобода; јер су притисак и ропство противности сваког морала, па и образовања као рада око усавршавања људског друштва. Слобода! Заиста нешто леп ), нешто морално! А где је управо узор слободе ? Она је у вечитим законима, које је Бог иоставио у природи. Та природна слобода омогућав! човека, да се душевно отима и да се развија; а та душевност се опет огледа у општим човечанским моралним основима, а ови су опет у вољи и раду. Постоји л слобода, — дух јача. Слаби л слобода, дух слаби. Ово важи за иоједине људе у истој мери као и за друштва. Као шго поједини не може без слободе да ради, тако ни друштво не може. Посмотримо ли унутрашње особине и спољашње одношаје друштвене, моћи ћемо да видимо и светлост рада, односно дух,