Школски лист

— 155 —

којим живи поједино друштво. Је ли тај дух у свој својој сили моралног правца, онда је образовању, односно васпитачима олакшан и убрзан посао. Је ли тај дух обратног правца онда је образовању с' једне стране тежак посао, а с' друге чак и узалудан или што се вели „ О изифов " посао. Прави и смишљен педагошки рад је сам по себи тежак а резултат тог тешког рада је тим више узалудан, што га ван врела угушују. И зар не? Може нпр. школа да ради колико хоће и како хоће успех јој је несигуран, ако се на родитељском дому и ван њега исмева и опориче оно што је дете у школи чуло и научило. Сад, што би због тога пропале поједине ствари из појединих грана наз'ка или вештина, ни ио јада — али ту пропада морал, који је баш главно при раду. Оно што је славни Амос Коменски рекао „Из куће у школу и из школе у кућу;" као и оно, што је рекао Хербарт ,,Из куће у школу из школе оиет у школу" — довољно је, да појмимо морални правац педагошког рада. Прави морал педагошког рада је у том, што су и кућа и школа, па и јаван живот (друштвени и грађански живот) сви позвани, да заједно пораде на развитку и усавршавању омладинском од најраније младости или што вели Квинтилијан од првог часа, кад деца почињу да мисле. Ако ће једна од споменутих чињеница да ради, а друге да сметају или обратно, онда је носао узалудан и нема моралне вредности. „Није морал оно, што људи речима изражавају, већ што делом засведочавају" рекао је Француски архимандрит Сије. Тако и код образовања није довољно само ,.с]а.ч рас1а§о§Јбсће8 \Уо11еп", него је баш главно „с1аз рас1а$. Напс1е1п" рекао је Дистервег. За то, ако хоћемо да нам ]е рад успешнији, а тај успех да је моралне вредности, што ће се лако приметити на објекту самог педагошког рада, на питомцима нашим, свију васпитача даклем, — то морамо да се обратимо у исти мах на све три споменуте чињенице: на родитеље, на учитеље и на јавни дух. И ми се овом приликом додирнусмо ових трију чињеница' а из чистог убеђења да је томе и места било!

УЧИТЕЉСКА ШША У ГОР. КАРЛОВЦУ. Ова учитељска школа добила је у почетку 1894'5. школске године нове просторије у десном крилу првога спрата великог црквено-обштинског школског здања. Нросторије те састоје се из