Школски лист

172 —

који су на част свештеничкоме звању сду.жили, све ако и нису богословске и друге више науке редовно свршили. Међу овима је био и покојник, коме нека је и у нашем листу речено: Вјечнаја памјат! ј- Емил НинкоаиИ учитељ мокрински, преселио се у вечност дана 29. новембра о. г. код своје сестре у Новоме Саду. ГГокојника је још нре три године ударила. капља, и за. то му је доба честита општина мокринска давала замену, ове пак године примао је од државе припомоћи 800 Фор. авр. Поживео је 34. године. /■ Даиица МартиновиЛа учитељица Тиса С. Миклушка преселила се у вечност у цвету младосги своје, дана 29. новембра т. г. у Еел. Еикинди, где је сљедећега дана сахрањена. Покојница * је свршила учитељску школу у Сомбору 1894. године, потоме је била заменица учитељица у Новоме Саду, а ове године изабрана би за учитељицу у Тиса С. Миклушу. Оплакује је ојађена мати и два брата, од којих је Један учитељ основне школе у Панчеву. Мир праху њиховом! Вјечна им памјат!

ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. ОсвеКеи>е пове тко./ске з/ј/г/де у Вршцу. У 4. броју овогодишњег нашег лпста, међу вестима саоиштили смо пошт. читалачкој публици нашој, да је зидање вршачких православних србских основних школа примио на се ратар ондашњи Петар Оморац. Помоћу божијом и иохвалним настојањем надлежних, те су зграде и довршене, те су 12. новембра о. г. свечано осврћене. Сама свечаност била је врло опширна и са великим душевним .усхићењем изведена. Ујутру је била пребожанствена литургија, а по свршетку њеном ишло се с литијом у ново здање мушке школе, где је у главној сали обављено водоосвећење. По свршетку водоосвећења сљедовао је програм који се састојао из два говора, једне декламације, .и певања песме „Дижимо школе." — После подне је у порти код саборне цркве играло народно српско коло. •— У вече пак била је беседа са игранком од које је чист приход намењен оснивању Фонда за српску вишу девојачку школу у Вршцу. — Родољубива свечаносг ова и ако је посве местног карактера, ипак је од значаја за цело Српство, јер из ње се да ценити љубав народа српскога према своме мезимчету — школи народној, на који светли пример треба да се угледају све родољубиве и свесне православне српске црквене општине наше. Вршачкој општини пак желимо, да јој се што пре осгвари жива жеља, да у својој средини види и четврту вишу девојачку школу овамошњега Српства.