Школски лист

је за њих искључено, њиховој индивндуалности и њиховим потребама сходно, више образовање ? !*) Познат ми је и приговор на ово. Он гласи: Да ли да изложимо и женску децу уличном скитању исто као и мушку ? Али ја на ово само то одговарам: Без сваке сумње, јер им ово најсигурније одређује место у кући. Озбиљно велим ово. Јавни учевни течајеви нису ништа друго, него удруживање матера с наукама својих ћерки; не чине ништа друго, до ли да девојчице плодове својих радова свакога дана, да речемо скоро свакога часа носе кући, те их са браћом и родитељила својима деле; усљед чега бављење њихово код куће постаје прави благослов за све! Али рецимо, да и домаће васпитање има својих тешкоћа. Прва се опасност налази у учитељима. Додирујем сада врло тугаљиву ствар. Да ли да поверимо нашу женску децу учитељима, особито пак учитељима музике? Не можемо бити сигурни ни тада када ови нису млади, или нису лепи, па ако су и ружно обучени. Младе девојке имају особиту нарав. Њих свака душевна надмоћност одушевљава, њих сваки понизан изглед дира, и жалосни нам примери доказују, да је и сама врлина по некада у стању, да им одушевљење на странпутнцу одведе. Другу опасност налазим у сујети матера. Некада се матере нису иIX мало старале за своју женску децу, јер су их у манастире илм васпиталишта давале. Данас се пак и сувише с њима баве. Мазе их, а у васпитању нема ништа опаснијег од тога. Није слободно обожавати девојчицу, коју васпитавамо. Нагшслетку трећа и највећа тешкоћа налази се у самом начину њиховог живота, Породични живот није манастирски живот; имамо пријатеље, долазимо у додир с људима и стојимо у свези с њима; како Да удеснмо начин говора, који изискује присутност женскиња? Ако имамо мушке деце како да им прекратимо поверљивост и ћ ачк У нарав? И сами себи морамо локот на уста ставити ! — Алн баш у овоме и налазим ја срећу породичног живота! Ово је благодетни уплив наше женске деце на нас, на нашу мушку децу и на наше госге! У срцу мушке деце побућује се небројено њежних осећања усљед присуства сестре им. Особита појава! Млад човек или гост, који се пред матером или домаћицом *) Саошптавамо верно мисли великана писца, скромно примећујући, да се бар код нас — Срба — још ни дана■: није ништа много и велико учинило ради сходног унапређењн женског образовања. Неколико т. з. виших девојачких школа слабо подмирују живе нотребе на овоме пољу, а женске учитељске школе сасвим су истоветне са мушким школама исте врсте. — Прев.