Школски лист

— 44 —

могу поднети, али на више бојева никако се не смеју дозволити. Висина школске зграде треба да надмашује висину свих приватних кућа у месту. (Свршиће се.)

У С П Е X. После годишњсг испита састане се школски одбор, да изрече суд о деловању учитељевом у прошлој години. Први говорник је био Аврам Т. који је у целој околнни важио као научен и писмен човек. Ја ћу да искажем своје мнење, — поче говорити. — Ја нисам задовољан са успехом, који је показао учитељ са, дсцом на испиту. Паш покојни учитељ је умео много више да подаже са својом децом и много лепше ствари него наш садашњи учитељ. Деца су тако одговарала, да смо их једва разумети могли. — Јер је сваком веЈг унапред означено, шта ће говорити зачује се један глас. Дали је било означено или није, мени је све једно рече чича Аврам — али је цела истииа, да су вам чудеса знали причати о домовини мајмуна, о вилама, о људима с бакарном кожом. Слушати њих, било је ираво ужпвање. — Доста жалосно, да је испит био само уживање. т 1уо се оиет пређашњи глас. — Имали још кога да што примети ? — запита председник шк. одбора, коме су већ постала несносна трабуњања чича Аврамова. Пријави се општински лечник. — Нека ми дозволи сл. одбор, да управим неколико питања на чича Аврама. Кажите ми газда Авраме: зашто вам је остала упарложена она земља на Ранчеву и зашто сте на врњском путу ви имали најслабији усев ? — Хм! поштовани господине — одговори газда Аврам ако ви немате какво теже питање, а на ово ћу вам одмах одговорити. — Да чујемо — проговорише остали. — Срећа сиротана је у Божјим рукама. — Па ви нисте сиромах човек газда Авраме — рекоше више њих. — Истина је, да са земљом нисам сиромах, али сам сиромах што немам довољно снаге да ју обрадим. Та да имам само још