Школски лист
— 62 -
Шта су дакле ове речи: ја, ти, он, ми, ви, они ? (Ове речи су заменице.) Кад ученици добију јасан појам о заменици, онда им се могу навести просте реченице са примерима у којима ће подмет бити заменица. Онда се тек могу навађати примери, да се ученици упознају са ллчним, присвојним и показним заменицама. 7. Потпуно познавање придева. Кажи ми Петре неколико општих именица! (Дрво, секира, плуг, ратар, слуга, господар, цар итд.) Сад ћу вам ја рећи једну именицу: ученик Да ли сам вам казао какав је ученик? (Нисте.) Милан је ученик. Да ли сам вам сад казао какав је ученик Милан ? (Нисте.) Но па сад ћу вам рећи: „Милан је вредан ученик." Ето видите децо! Ако хоћемо да дознамо какав је ко, онда морамо са таком речи рећи као што је ова н. пр. вредан, но ја сам могао рећи: Милан је лењ ученик, или Милан је ааметан ученик, или Милан је платљив ученик, или Милан је храбар ученик, итд. Овакове речи: вредан, лењ, плашљив, храбар, побожан, паметан, добар, рђав, пакостан, злобан — морамо приденути оној именици, за коју хоћемо да кажемо каква је. Оне речи које се придевају именицама и показују каквоћу, зову се придеви. Реците ми неколико именица и придените им оваке речи т. ј. додајте им придеве! 8. Разликовање рода код придева и њихово слагање са именицом. Као што именица мења свој облик цри говору и при мењању кроз падеже — исто тако и придев кад се мења са именицом кроз седам падежа мења свој облик, али се мора слагати са именицом. Ружно би било чути кад би неко рекао: лепа дете, или добро отац, или добар жена. — Ако је именица мушког, онда и придев мора бити мушког рода; ако је именица женског, и придев мора бити женског рода; а ако је именица средњег, и придев мора : бити средњег рода. Ружно би било чути, кад би неко рекао: добар деца, леп јунаци, наша дете, итд. — Ако је именица у једнини, онда и придев мора бити с именицом у једнини; а ако је именица у множини, мора се и придев слагати са именицом у множини. Ружно би било рећи: добио сам књигу од мој отац, јер ове речи: мој отац, не стоје у 2. падежу.