Школски лист

— 71 —

сирочадн, основатељ нове народне школе, васпитач човечанства; човек, хришћанин, грађанин, све за друге — за себе ништа. 1 * Још би много боље чинили исти, да се његових начела придржаваху. * Учитељски позив сам по себи јесте леп, важан и достојан сваког поштовања. У учитељским рукама лежи срећа млађега поколења; будућност народа. Учнтељско звање није занат или начин живота; него је каријера самопрегоревања и поштења. Ни један учитељ нека не сматра своје звање као начин живота на кога га једино нужда принуђава као глумца или војника; јер ако ирема награди усхте радити, неће далеко дотератн. Прво треба да прибави своме сталежу оно поштовање, које му по праву принада. Темибтокле је за уходу употребљавао учитеља своје деце, по пореклу перзијанца Сицинија; шиљући га као бегунца у Ксерксов табор. И тај бескарактерни човек готов беше своје сународнике у пропаст одвести, само за то, да би угодио своме господару. Али ипак учитељ несме бити ни горд и надувен као што беше АполониЈе, кога је цар Антоније из Сирије дозвао, да му повери на васпитање Марка-Аурелија. Кад овај мудрац окружен од својих ученика приспео беше у Рим, Антоније га позове у свој двор. Али му овај грк на кратко поручи: „Ученикова је дужност, потражити свога учитеља!" Цар му пошаље Марка Аурелија са норуком зар му је тако далек у дуг пут од стана до царског двора према окоме што га је од Халкиса до Рима учинио ? * Већ Сократ, који и сам бејаше страстан учитељ, назива обучавање божанским послом. Ако је за и шга, то је за учитељско звање заиста најпотребнија наклоност, позив и љубав. У учитељском срцу мора бити љубави према деци ; младеж му мора бити породица; учитељ мора бити пријатељ деце; он мора бити скроз одушевљен за свето дело коме се иосветио. Нека му подстрекачем на вршење дужности не буде слава или корист, него љубав према делу коме се посветио, и пренебрегавањем којега би морао увредити своју природну особину и наклоност.