Школски лист

— 70 —

којима је поверено да бирају онога човека, који ће у општини позван бити, да кроз неколико деценија као васпитач и учитељ дела. Када дакле општина или одбор иоставља учитеља, тада набавља једног вештог вртара за врт своје младежи, који ће у њему делајући најплеменитије цвеће однеговати. Ох, када би позвани дубоко познавали велику важност овог озбиљног задатка, и када га не би за неку споредност него као за свету цељ сматрали ! Земљоделац човек не поверава ни своју стоку невештом раденику ; а како би тек могао ко такоме човеку поверити своје дете ? Народ у својем млађем поколењу живи и обнавља се; какво дакло буде оно, такова ће бити и већина целога народа. Дицерон је рекао: Какав би већи и корисниш дар могли нружити републици, него обучавајући младеж? С тога је дакле родољубна дужност у школу поставити таковог човека, чији пређашњи живог и прошлост јемчи, да свој задатак познаје, разуме и љуби. Добар учитељ је благослов, рђав пак клетва за општину. Када Диогена морски разбојници ухватише и богатом коринтском трговцу Ксенијаду продадоше, овај га постави за учитеља своје доце. И толико бејаше с њиме задовољан, да чешКе говораше својим познаницима: „С овим човеком уселио се добар дух У мо. ЈУ кућу." Учење је више корисно н плсменито, него лако и пријатно занимање. Луј Филип, пре него што стуиио беше на Француски иресто, осам месеци служаше као проФесор у ЕеЈоћепаи. Израпљци називаху учење драгоценим бисеро н , који се ничим наплатити не може; називаху га још и биљем које је сам Јехова засадио, и које доноси плодове вечнога живота. Прост народ љубљаше прах на коме стајаху ноге научењака и књижевника и ученик се за сретног сматраше, када. могаше одрешити везе са обуће учитељеве. Велике су заслуге доброга учитеља; он је остваритељ нада, које родитељи гаје о будућности своје деце. Та будућност лежи у његовим рукама. Приликом стогодишњице од рођења великог педагога Песталоција, његови поштовачи подигоше му споменик са сљедећим натписом: „Овде почива Хенрик Песталоци, спаситељ сиротиње, отац