Школски лист

— 69 —

беше увек једап, једнак и неаоаустљив.... А зашто ? Јер се ирема гиколи и учитељсЛу још и неарестапо маЛијски аостуаа.... И Дитес, тврдо убеђен, да се само борбом нешто постићи може, борио се и начелно се паје уморио до задњег часа живота. Борбом својом задужио је особито аустријско, специјално бечко учитељство, које ће горко ооећати смрт Дитесову. Особито ће осетити, ако се не измире „млађи" и „старији" као што се у најновије доба поделише. А и ми овом знатном педагогу и филозофу , дру Фридриху Дитесу рецимо: Слааа! УЧИТЕЈБ И БЕГОВ ПОЗИВ. С мађарског. У старо доба као што се свака породица морала старати за телесно васпитање деце, тако је исто сматрала за своју дужност обучавати децу у науци ; свакидашњи хлеб није се давао само телу нсго и души. На домаћем огњишту примало је дете прве појмове, без којих прави човек не би могао постојати. Пошто настава не бејаше одељена од васпитања, то родитељски дом уједно бејаше и школа. Бременом родитељи желише, да им деца већи успех постигну у умном погледу, него што они могоше постићи; с друге пак стране различитим новим потребама и захтевима напреднога доба приморани бише родитељи, да ради продужења науке и усавршења у њој, своју децу повере таковим особама, које за тај посао довољно спреме и вештине имађаху. Тако је поред детета дошао учитељ , коме један или више родитеља заједно, уз новчану накнаду предадоше и један део својих дужности и својих права. У Еини још и данас више породица заједно држе учитеља. Ирема томе је учитељ као неки повереник, коме се најдрагоценије, живо б.гаго поверава. Учитељ који правилно схваћа свој позив и који за испуњавање дужности свога звања има не само добре воље него и способности, јесте врло важна особа у друштву; може бити много важнија него за какову га држе. Он је видљиви анђео хранитељ малене дечице, душевни вођа народа, његов саветодавац; он је душа школе. Према томе, једва се и може замислити лепше право и повластица, него какову имају поједине општине или школски одбори,