Школски лист

— 76 —

Никако се несмеју одобрити степенице којс се око стуба обавијају, јер мања и слабија, особито пак женска деца могу да добију несвестицу на њима. Поред степеница уза зид има бити утврђена мотка за коју ће се деца при пењању и силажењу прихватити. За време када влада какова редња или зараза у месту, обично су школе распуштене. Пошто иста пређе, ради предохране од сваке опасности потребно је школске дворане, ходнике и у опште све стаје у које ученици улазе, дезинФицирати. И то подове добро врелим цеђем испрати. школске намештаје и довратке топлом водом опрати, зидове окречити или обојадисати и ваздух са хлором добро прочистити. С тиме ће се школске дворане савршено очистити, и моћи ће се у њих без опасности одлазити. На завршетку приметити нам је, да овде нисмо изложили све ситнице на које се имати бодро пазити при зидању школских зграда. Ако се буде само и на ово овде речено иазило, мање ће бити слабуњавог и недозрелог подмлатка коме су до сада много доприносиле и неспретне школске зграде. Из свега до сада реченога јасно је и то, да се за школу никако несмеју изнајмљивати приватне куће, које за нородичну употребу могу бити најспретније, али зато, да захтевима школске зграде нимало не одговарају. Ко хоће да му омладина буде на високом ступњу душевног здравља т. ј. знања и науке, тај мора особито пазити и на телесно здравље њено, јер заиста је истинита она стара пословица: „Мепз вапа јп согроге запо." У Сомбору, 4. новембра 1895. г.

НЕКРОЛОГ. ј- Радмио Токин учитељ у Б. Маргити, преселио се у вечност у Вршцу код своје ојађене матере лицем на св. велики петак 22. марта т. г. после дужег боловања од несрећне болести сушице. Покојник је родом из Вршца. По свршеним претходним наукама ступио је био 1892/93. шк. године у сомборску српску учитељску школу, где је 1895. год. и за учитеља оспособљен. Учитељевао је кратко време у В. Маргити, но несрећна болест не даде му, да продужи учитељски рад који тек заночео беше, него га у 22. години живота у гроб опреми. Био је даровит младић особито пак у музици. — Сахрањен је уз многобројно саучешће вршачког грађанства на велику суботу, а опроштајно слово на опелу држао му је г. В. Димитријевић бележник консисторије вршачке. И.