Школски лист

- 130 —

— Оћемо, оћемо!... — Е, ајд да пробамо. Али добро лазите, да не вичете. Удешавајте, да не чујете баш свој глас. Ако не разумете онда, шта читате, ви се новратите, па прочигајте исту реченицу и по други, и по трећи пут, док је не разумете. — Ајд, спремте се за читање!... Почните! — Овај пут је покушај испао много боље но пре, али још не потпуно добро. Оно: „као старији ђаци" учинило је свој део утицаја. * Јутрос сам поновио сва три начина. В.утећи и шапћући иде да не може бити боље, а на глас још не као што треба, но и ту се види, да ће се брзо и то дотерати. Успех је, види се, могућ, и то ме веома весели. Јутрос пробах чак и да читају ћутећи, ја пак да изиђем у одник, и да одем чак до канцеларије, а они да не покваре. И то је ишло врло добро. Какве ли ће користи бити од овога? * Напомињем, да сам оба пута, и јуче и данас, био и сувише необазрив, те сам при проби да читају ћутећи и шапћући, говорио сам много више, но што је било потребно, место да и ја ћутим, па само прстом да опомињем онога, ког треба опоменути. Тиме бих и сам дао примера, да треба ону све^у тишину поштовати. Требало је и по школи ићи на прстима. — Првом приликом поправићу ову своју погрешку, и рећи ћу, да и ја од сад нећу више, а пре да сам оно чинио, да би их научио како треба. * « * Доцнији додатак гласи: Читање на глас је извеџбано врло добро, тако, да кад читају, бруји цела школа као кошница, а ничији се глас не разазнаје. Само ме је стало доста и труда и времена, док се то постигло. Чини ми се, да је ту највише помогло читање гиааКуКи, где није никоме могуће, да преко неке мере и даље појачава своје шаптање. Тим је био свак принуђен да чује шапат својих суседа, а опет да га то не буни и не смета у разумевању онога, што сам чита. Кад су се у томе извеџбали, ишло је и на глас добро. Читање је на овај начин у оба разреда знатно поправљено, али ипак много више брзина , а мање леаота читања. Лепоту чи-