Школски лист

— 132 —

У души сваког човека живи неко чуство неразјашњиве љубави и наклоности за неки известан начин живота; —• које када се развије, ствара праве људе своје струке; али се овде још у обзир има узети и то, да васпитање мора бити у сагласности с наклоношћу дотичнога, и уједно да у том случају много чини и утицај сретних околности. Сваки човетс треба да буде оно, на шта га је природа, тако рећи, определила. Врло је потребно, да се свако одаје на онај начин живота, за који себе за најспособнијег држи ; у тој наклоности душе човечије маниФестује се воља Промиола, а куда кога сама природа вуче. тамо исти божијом помоћу и најире може доспети. Када је Иродот при олимпијским играма одушевљеном народу прочитао свој историјски састав, Тукидид, који је онде као дечак од 15 година присутан био, плакао је од радости; Иродот приметивши то, опомене Олора оца његова, да сина даде на изучавање историје. Детиња се природа појављује вазда у правој и искреној бојн. Већ у најмлађем добу мушко дете тражи другу игру, а женско другу; потоње инстинктивно подражава матери, прво пак оцу. Добро треба да пазимо на то, чиме се дете најрадије бави? За које од многих људских занимања оно највише привлачне снаге и природне наклоности осећа; код чега се највише бави и с чиме се најрадије занима? 1Јеопагс1о (1а УшсЈ још као дете највише је цртао; отац његов покаже те цртеже једном вештаку, који им се чудио, те је потоме малога вештака себи узео и у сликарској вештини га обучавао. Беопаг(1о ^е постао чувен са својих ремек сликарских дела; поред тога био је тако стрпељив, да је само на једној својој слици, „Тајној вечери", пуних шеснаест година радио. У напрасне, раскалашне и немирне деце севају очи, чим спазе оружје или војничко одело; она сама себи праве од дрвета пушке, сабље ; јаше на трсци замишљајући коња, играју се рата. У такој деци^ видимо слику правих војника. Друга су пак поред све своје веселости, склоњена да уче, радо се забављају књигама, претурују домаћу библиотеку; — ова су за науку створена. Трећи рачунају, записују, као што то чине људи од трговине. Четврти буше, секу, зидају; пети се занимају коњима, плугом и другим домаћим пословима, итд.