Школски лист

— 138

Природа, тако роћи, сама предсказује начин живота, за који је дете створено. Човек дакле собом на свет доноси оне наклоности, из којих кашње од њега постаје човек на свом месту. * * * Дечија је будућност већином у родитељским рукама. Истраживање, потпомагање и развијање природне наклоности, спада међу другостепене дужности домаћег васпитаља. Ова се дужност сасвим разлигсује од осталих васпитних задатака. Свако се мора онако васпитавати, како ће у будућности као члан друштва — у коме свако занимање има свој одређени делокруг, — дужности свога звања с довољном снремом и правим заузимањем моћи вршити. Васпитање ове врсте има се започети већ у добу душевног буђења и развијања, јер споменусмо, да сс наклоност дечија према пеком извесном начину живога, врло рано показује, те нам деца и у саиим својим играма предсказују будући рад свој у озбиљном животу. Нрва дужност васпитања јесте, да изнађе праву наклоност и да исту добро распозна од тренутна заноса. Васпитање мора истраживати, да ли ја дете створено за оно, чему наклоност показује. У овом погледу родитељи морају тражити упуства искусних људи; што се пак телесног састава тиче, ту морају у обзир узети лечничке саветс. Више очију, више и боље виде. Али ко би све то узимао у обзир ? Понајчешће је већ унанред утврђен план, при сачињавању којега је најмање удела имао бШ1 онај, који би највише права имао на то. Много пута родитељи одређују будуће занимање свога детета, док је исто још у утроби материној. 8ше ше, с1е гае. Неки родитељи жале трошак, који је потребан, да им се даровито и науци наклоњено дете изобрази. Нека буде занатлија, или нек остане код плуга! Други иак само за тим тежи, да му се син уздигне у „више регионе", да лети без крила; те потроши на њ све, само да би цељ постигао. Од ових ни један није на свом месту. У последњем друштво људско добија учену незналицу; и у првоме пак један изгубљени таленат и незадовољна грађанина, с којима се сретамо у сваком положају.