Школски лист

— 135 —

Кад говоримо с њиме о начину живота за који наклоности показује, не истичимо му једино светле особине истога, него му износимо на видик и тамну страну, тешкоће и дужности које су с истим занимањем неразлучно скопчане. И овде не увеличавајмо ништа, али и не сакривајмо онако шта, шго би кашње дало повода разочарању. У Сомбору, 20. IX. 1896. год. Ст. С. И.

БЕЗВЕРСКЕ ШКОЛЕ У ИШИЈИ И 1Ш0ВЕ ПОСЛЕДИЦЕ. Саопштио: Ј. Ж. Не давно је талијански социјолог ГароФало, проФесор казненог права на универзи у Напуљу, држао у Риму занимљиво предавање о теми: Народно васпитање и злочинства у Италији. Ееуие всмепИдие, врло цењени часопис Француски, донео је о том предавању опширан пзвештај. Он доноси доказе ГароФалове и спомиње, да то исто вреди и за Француску. Између осталога пише: Оно, што је ГароФало тврдио, веома је тужно, али ми ипак желимо наше читаоце и тим упознати, да виде какав плод доноси либерални научни систем, који влада у Француској. ГарОФало у свом предавању вели: Истина да се од школе не може очекивати, да чудеса чини, али барем најмање, што се од ње тражи јесте, да уредно и основно ради на томе, како би дечија чувствовања оплеменила, у њима темељна начела за морално владање усадила, мржњу на лаж, варање, насиље улила, а с друге стране одушевила их за све, што је лепо, племенито, милосрдно и великодушно. Осим тога може се од ње захтевати, да децу не учи високе и њима неразумљиве науке, дакле не оно, што је сиромашној класи народа некорисно, већ нека их приправља за њихово будуће занимање, а особито да их на рад и ред привикне. Данашња школа свему том не задовољава, већ шта више постизава обратне успехе. У „школској сврси" нема ни једне речи о васпитању човека. Научне књиге су веома лоше сачињене, — под цимером патриотизма славе се у историји убиства. Једина је књига о моралу — државни устав. Из њега деца дознају, да имају слободу говора, те да могу своје гласове саборском заступнику дати. То је све! Тако се приправља за друштвени живот. У земљи где су злочинства тако честа, (по јавним податцима, обелодањеним недавно у Риму, догађа се годишње четири хиљаде убистава, дакле свака два сата по једно), не чини се ништа, да се чувства дечија оплемене и да им се злочинства предоче као нешто најружније, него их воде у јавна позоришта, у којима се