Школски лист

— 115 —

тога у живот привела, да га што већма измучи и тако измучена на најгрознији пачин уништи. Ето то је слигса живота и бића човечијег, кад не би било религије. Без религије душом људском овлада клонулост, равнодушност према свему и највиши степен ове очајање, које нагони човека, да иодигне руку на самога себе, да себи живот одузме, не познавајући цељи овога живота. Напротив религија ставља пред човека идеал живота му Бога; открива му цељ битисања —■ жавот вечни, бесирајни; одгонењује му садашњи живот, приказују!>и у њему ариаремну гиколу за вечност. Основа свега што је узвишено, племенито, лепо и добро у производима људским лежи у религији. Правда, поштење, искреност, пожртвовање, братољубље и све врлине које могу красити правога човека, које могу осигуравати прави и чврст морални карактер, биле би без религије празне речи, јер им једино религија даје прави смисао и значај и она им је једина у стању дати санкцију. Зар би могло и биги говора о моралу и о моралним законима, без религије ? Зар би имала смисла каква власт, какав аукторитет и какав суверенитег без религије? Не, — то би били једино лепи и звучни изрази, маске силништва, тираније и обести. Али зато п јесте религија ту, те она и ако човека но преимућству спрема за вечност ипак га не оставља самохрана ни у садашњости ; у облику привремености, пролазности! Па зар дакле може постојати човек здравога, разума , да негира религију у позитивном правцу? Заиста не; а ако би се такав и показао на тога се с правом применути могу речи псалмопевца: рече безуман у срцЈ својем нема Ђога,*) 0 важности религије и религијозног чувствовања не може бити спора, али се увек налазило и налази људи, који су ма из какових разлога тежили и теже, да ово чувствовање душе човечије угуше и да га преставе не као неку благодетну особину душевну, него као аФект болесне душе, односно уобразиље. Већ у давнашња времена бејаше такових људи, о чему нас уверава духом господњим умудрени псалмопевац и цар Давид, називајући уједно таког човека безумником.**) Безбожништво (атеизам), исто као и мистицизам и индиФерентизам према религији, јесте једино болесна маниФестација религи*) Псал. 13. 1. **) њм.