Школски лист

— 118 —

који више облачити. Тако каддође час поЈања и учитељ наређује који ће се идуће недеље или празника облачити, ту је натицање: ја!..ја!... не може их човек сшагати. Не зпа којега пре да одреди. Али у томе случају је још понајбоље редом, како по скамијама седе. Тако су онда и узрастом изједначени и тиме се најлакше задовоље. Али осим тога, што ће ученици редон да се облаче и — сви, ваља пазити и на то, да се мењају у подожајима. Не увек једни исти као свећеносци, или једни исти као рипидоносци, или један исти увек као крстоносац. Ваља их увек мењати. Други за крст; други опет за чираке; други за рипиде. Сад опет други за прве, други за друге, други опет за треће где их има. И са странама их ваља мењати. Сад на десну, сад на лепу страну. Све ваља мењати, Тако ученици постају окретни сви на свима местима. Па каква је то радост за њих, иа за родитеље им. Зато без обзира икаквога на то, ко је стихар цркви дао, треба чинити како довде рекосмо и цељ је иостигнута. Још и ово! При облачењу деца не треба боса да буду. Свагда су обувена, било у чизмама, опанцима, ципелама или папучама. Зими су обично обувена; лети су понајвише боса. За то се напред одреде који ће се облачити и ти морају обувени доћи. Сиромашнима позајмљују други. Али боси се ни у ком случају не облаче; и то из најпојмљивијих узрока*) Остаје нам сад да рекнемо неку још и о укоаима односно о пратњама самртника. Ту ћемо краћи бити, јер се ништа ново нема рећи. Тек ипак! Деца иду за укопима и поју где је што нужно т. ј. одговарају на јектенија, а с тим се и облаче. При мањим уконима иде до 4—5 ученика без учитеља; при већим иде са учитељем 10 и више, колико се у опште захтева; или на послетку како је где уређено, или уобичајено. Али за ту дужност ученици су наплаћени са новчићем, два или више — како је где. Осим тога, која се облаче добију марамицу, пешкирић, или томе што слично. С тога се ученици и за то отимљу. Па да им се задоста учини и да се задовоље, ваља се и ту реда држати.

*) Овде нека ми је доввољено, да учиним једну општу приметбу. Односи се на обдачење. Ако завиримо данас у више наших цркава приметиксмо, да је на бпгослужнњима у свакој друкчије са кретањем деце у облачењу. Ни на два места можда нећемо наћи да се у једно исто време нале све^е; нити се у једно исто време дижу чираци и спуштају, нити се деца креку. Свугде је друкчије. О тога би требало да наше духовпе власти издаду у томе иогледу један оашти иравилиик, те би евуда једнообразност била. У Србији је пре неку годину иаишла књижица: „Ђачко цркв. појање и рипидно облачење" у којој је но „Ручвој свештен. књизи" сд Митропол. Михаила одштамнан оцек о рипидном облачењу. Међу тнм тако се код нас нигде не ради, те није ни аа употребу код нас.