Школски лист

— 119 —

Са онима који заиочињу, а који се и за пратњу редом узимају : иду свагда и други, сразмерно броју ученика који се за укоп захтева. Сваки пут пак други и други. Разуме се да с почетка увек иду више од оних који су напреднији у појању, а даље све обратно бива. Тако мало по мало науче више њих одговарати на мртвачка јектенија, па се више и мењају и онда од оних правих започињача све мање иду. А тако је и право. Тако се даде прилика да сваки ученик окуси радост са оно два, три новчића, што их том приликом добије. Писац ових редака практикује то већ више година и успех је потпуно задовољавајући. Шта више писац је пошао и даље. А то је новина у овоме!... Сваки ученик, који прати и добије своја два новчића, дужан их је одма предати своме наставнику. Уређено је и тако, да дотични, који захтева децу за укоп, одмах исплати дотичну награду дечију, учитељу у руке. И то је још боље. За те се новце набављају марке и у своје време улажу У иоштанску штедионуцу. Књижица поштанске штедионице гласи на. име разреда дотичних ученика. Па тако то траје до краја школске године. Ученици штеде своје новце од укопа и радосно исчекују крај године, да своју уштеду приме. Тако дакле на крају године, пошто се испит сврши; пошто пређе и благодареније и ученицима се оцене о успеху прочитају, предаје се и свакоме годишња уштеда од укопа. Ученик трчи сад, радосно кући, прича својима о прочитаним оценама, али с тим показује и годишњу уштеду своју и — матери предаје. Количина уштеде зависи од броја укопа. За то неке године може више, неке мање да буде. Неко дете однесе кући десетак, неко два, неко и три, па може и више. Али то је радост; то је уживање. Своја мала уштеђена заслуга! Шта се пак с тим постиже још, очевидно је. Нека и други наставник покуша пак ће и сам видети, а и радости осећати!*) Ми би могли сад да завршимо; али држимо да је нужно још и ово да рекнемо. За све изложено, дакле за појање, нарочито о онима који започињу; за читање антифона и апостола; за облачење; за пратњу при укопима и о заслузи дечијој — о свему том води наставник тачну и уредну евиденцнју. И само вођењем тач-

*) Поводом најновије министар. наредбе, да ое пази на време нридиком самруног случија и према томе, да деда прате или не прате, чвни нам се да нашим приликама нарочиго с почетка, неће баш најугодније бити неко мора ићи уз свештеника да носи крст и поје свјати Боже. 11а неће ли зар морати и код нас то „кантор' 1 или звонар чинити, као код римљана. Па куда ћемо онда?