Школски лист

— 161 _

скопеки. У вршењу свештеничких дужности бејаше покојник јединствен ; с тога бејаше од својих верних срдачно љубљен и поштован, а од припадника друге вере вазда искрено уважаван. За школу је учинио врло много, јер је познавао у уважавао вредност њену. У њему је и српска школа и српско учитељство изгубило велика пријатеља, одушевљена и делатна бранитеља. Блажени покојник родио се у толианској жупанији у Батосеку, 1822. године. По свршетку основних, гимназијалних и богословских наука, рукоположен је 1844. године 1. Фебруара за ђакона, а 2. истог месеца за јереја и исте је године јула месеца постављен за пароха у КишФалуби, а 1847. године постао је намесником мохачког протопресвитерата. За пароха будимског наименован је од будимске епархијалне консисторије године 1864; блаженоупокојени Арсеније Стојковић произвео га је за протојереја и намесника будимског протопресвитерата. Године 1895. децембра 4. (16.) св. Синод карловачке митрополије, изабрао га је за епископа будимског, и по пријему монашкога чина свечано је посвећен ове године на св. Три Јерарха. Као грађанин угарске престонице био је он врло уважена личност. Кроз дуги низ година бивао је вазда биран за члана градског представништва, а у том својству декретом је добио 1879. године од Њ. ц. и ап. кр. Величанства превишње признање. Погреб му је свечано обављен 13. (25.) новембра т. г. Опело је одржано у катедралној сент-андрејској цркви на коме је чинодјејствовао Њег. Светост патријарх Георгије, Њег. Високопреосвештенство епископ вршачки Гаврил, с многим свештенством, а присутне су биле многе корпорације и отличне личности. Опроштајни говор држао је парох пештански протојереј Симеон Костић. —- По опелу земни остаци покојникови положени су у епископској гробници у саборној цркви, да чекају онде ускрснуће и последњи дан. — Смрт високог покојника оглашена је и у престоном граду наше митрополпје — Ср. Карловцима — и по подручној му дијецези. * Блажен је тај пут којим ти је пошао дух првосвештениче цркве Христове; блажен је јер те избавља тегоба скопчаних са животом у овој долини суза и туге; блажен је, јер те уводи у живот бесконачни и јер те пресељава у страну светлости, где не постоји тама, где се не чују вапаји и уздисаји, где престаје бол, где царује мир и блаженство; блажен је јер те прибројава лику оних с којима ћеш да хвалиш Госиода на небесима и на висини, да Му 11