Школски лист

— 162 —

иојеш иеслу нову и хвалу у сабору светих, да, хвалиш Бога у светињи Његовој и да га иреузносиш на тврђи славе Његове.*) — Ради хришћанског живота твог Господ ти отвара врата раја свог. а зарад дела твојих народ :ће те се вечито сећати и благосиљати, кличући ти преко гроба: Лака ти црна земља свети владико, покој ти души, успомена ти славна и вечна! Ст. С. ИлкиЂ. *) Пс. 148., 149., 150.

У понедеоник 21. октобра о. г. око 5 часова у вече, разнесе се по целом Сомбору тужна вест, да је уважени грађанин сомборски и ваљани Србин Јустин Коњовић, после одвећ кратка боловања тихо у Господу преминуо. Вест ова у толико је тужнија била, што болест покојникову — и ако је многима била позната —■ нико није за смртоносну држао. Покојник је рођен 18. маја 1886. године из знамените и велике породице Коњовића. — Ил1е Јустин добио је с тога, што је то било монашко име рођеног му ујака Јустина Јовановића православног епискона будимског, који је мало пред тим у младости својој преминуо. — Основно васпитање и наставу добио је покојник у родитељском дому и сомборским основним школама, гимназијалне пак науке слушао је у Врбасу и бечком Терезијануму. По свршетку гимназијалног течаја одао се на политехнику и исту је свршио у Будимпешти. По свршетку наука био је само три године велики варошки мерник сомборски, уз рођеног му брата Антонија бившег градског начелника и земаљског посланика сомборског те добротвора сомборске сирочади; потоме се одао економији, живећи тада само за породицу своју и за народ свој, који је неизмерно љубио. Са својега рада Јустин Коњовић је био позната и важна личност, како у местним сомборским, тако исто и у општим народним стварима.