Школски лист

— 163 —

Као грађанин сомборски и вирилни члан иредставништва, бејаше он свагда бранилац Срба и српских тежња у овоме месту; глас његов многе је поражавао и мишлењу његову и сами противници уступаху. Као члан црквене оиштине сомборске и као вођа извесне струје у нашем местном автономном животу, бејаше он вредан и заузимљив раденик на корист црквене општине наше и српских народних школа наших. — Много година бејаше он и председник „Српске читаонице" сомборске, те, ваљада, најстарије задруге своје врсте у овамошњем Српству. Као члан црквено-пародног Сабора и заменик члан Саборског Одбора , учинио је он велике услуге цркви свејој и народу своме. Сваки важнији и знаменитији рад Саборског Одбора тесно је скопчан с именом и радом његовим, а свако подузеће његово у овом погледу, доносило је обилне користи. Своју мудрост и своје искуство свагда је радо и драговољно на расположење стављао стварима свога народа, на чему му сваки родољубиви Србин искрено признање и истинску благодарност одати мора. Као хришћанин бејаше он велики поштоватељ свете православне цркве и њезиних светих установа. Као човеи бејаше он кротак, мирољубив и добра срца, да ће му с тога спомен код овдашњег српског живља вечит остати; људи су га с тога поштовали, волели и велико му поверење поклањали. Тиха и блага нарав његова побеђивала је и најжешће противнике му и водила га је вазда напретку, стварајући од особе његове опште љубљену и високо уважену личност. Као Србин бејаше он истинити чувар свих лепих обичаја нам народних, и у кући његовој — која је у Сомбору једна од првих кућа по образовању — вазда се српски мислило и говорило, и том лепом и милозвучном језику није се претпостављао ни један други т. зв. „модерни" језик, као што се то на жалост чини у многим отмевим српским породицама по страним местима. Као главу иородице познавасмо га као узорита супруга, њежна, блага и озбиљна оца, који је своју децу брижљиво васпитао и учинио од њих људе који су достојни, да прва места заузму у општем грађанском и у посебном нам народном животу. Величанствени погреб покојников, обављен је 23. октобра по подне. На спроводу бејаху заступљени сви слојеви грађанства и сви просветни заводи српски са својом управом и наставницима. "Чино11 *