Школски лист

— 164 —

дјејствовао је високопречасни протојереј г. Љубомир Купусаревић са шест пресвитера и ђаконом, а на кору је тужно и врло легго из почасти појао мешовити лик приправника и приправница са учитељских школа, под хоровођством приправника Спасоја Ст. Томића, врсног ученика наставника му г. Драгутина Блажека. Нри крају опела држао је проФесор мушке учитељске школе г. Мита Калић духовит говор, у коме је истакао врлине и заслуге покојникове. Одајући овом приликом последњу пошту сени уваженога покојника, желимо од Господа мир праху његову и вечну успомену ! Ст. С. ИлкиЂ.

ГОВОР*) на опелу покој. Јустину Коњови&у , члану Саборског Одбора држао у Сомбору 23. Октобра 1896. Мита КалиЋ ироф. срп. учитељ. школе. Тужни зборе! Пре осам дана још сеђаше сретан отац један у кругу миле породице своје, уживајући у замисли тој: како ће за кратко време постати деда који ће мило унуче на колену љуљкати и тепати му, и како :ће остале синове а свршене људе, да ижени а јединицу, мезимицу своју да удоми; — али не примети јадан, како му је коштуњави пакосник леденим осмехом над главом замануо смртоносну оштру косу. II севну коса, — и чу се врисак — и забрујаше звона. И онога коме на породичној срећи сви до јуче завидесмо, ево оплакујемо овде; којега сретасмо румена и у ходу права, пред нама лежи блед, — а с киме се свугде састајасмо: на збору, у одбору и скуповима тога тамо нема више, јер му се на празну месту његову вије црна застава. Па где је та чврста веза што нас за ова1 живот везује, кад ни крепко здравље, ни нежна брачна љубав, ни угледни положај у друштву, па ни само богатство, није у стању да задржи страшну холујину смрти да нам лађу живота у бездну мора не баци да је таласи саране? Где је та сила у коју се уздамо ? Где је слава на коју се гордимо? Где ли су ти мудро срачуњени планови што их тако поуздано за будућност удешавамо ? — Зар је све то само лако перце којим се ветрић судбине титра? Зар сва *) Ова импровизација вапиоана је И8ненада пред само опело, да тако заслужан човек без помена не остане.