Школски лист

— 152 —

Српска олава — свечарство, то најдивније и најкарактери с тичније обележје српског православља, јесте сведоџба да је Србин у вери видео све и сва, да је у н»ој налазио срећу своју, и да је без ље престајао Србином се звати. Србин је знао славити Бога и служити му у данима среће и величине своје, у храмовима урешеним и искићеним златом, сребром и камењем драгим; али исто тако није губио наду на Бога и љегову свету помоћ ни у данима најцрњег му јада и чемера. Србин је и тада на бојишгу у сред паре од вреле крвце погинулих бораца за крст часни и слободу златну , као у мирисаву диму од тамјана славио и величао Бога заштитника и помоћника свога; на развалинама и порушеним остатцима светих храмова и калуђерских самостанова, у горским пећинама и густим шумама, по збеговима и страшним провалијама, скупљајући се око земних остатака својих светитеља, а уједно и народних великана. Он је откривао срце своје Створитељу своме, јер је знао, да га нада пеКе аосрамити, као што учи апостол. Посред тешких мука, издишући [на кочевима, умирићу на гломачама, под мукама од страшних отрова, једен и сисан од гуја и јакрепа, боравећи по тамницама, у којима вода до колена бејаше, Србин је остајао чврст у вери својој, убеђен будући у истину коју је исповедио мученик српски млађани ђакон Авакум: „Нема вере боље од хришћанске, „Срб је христов не боји се смрти." Не бејаше тога блага на овоме свету за које би Србин вером преврнуо.. И ако на икојему али на нашем српс.ком народу, очигледно је доказано старање небесног Творца, сведоџба да он не оставља оне који се у њега уздају, потврда моћи и силе вере православне. Вера се показала, као једини ослонац народне нам свести, и народног нам опстанка, вера нас је дакле одржала, њојзи буди хвала! Жалост нам обузима срце, руменом стида покривају нам се образи, због грозне и страшне, али зато Фактичне, истините појаве; наш народ данашњим даном постаје хладнокрван, индиФерентан према вери, према светој цркви својој православној. Појава ова не води добру; она је опасна и врло тешка бољка на организму нам народном, која се све то већма и све то брже и с новијом снагом шири, а никаквим леком се не спречава. Дух лажне, надри цивилизације продире у наш народ и