Школски лист

тој „цивидизациЈи" смета вера, с тога се окомила на њу, да ју уништи, искорени. — Та освестите се људи, сазнајте да права просвета и висока наука није у противности с вером, треба само имати душевне снаге, те начела високе науке у склад довести с начелима вере. Хришћанска наука је иотпуно у складности с најмањим потребама човечијим, са законима његове природе, с његовим снагама и способностима.*) Али мали и ниски умови нису за то. Њима је вера камен спотицања, али разуме се не за примање високе науке — за коју нису дорасли — него за усвајање празних речи и ништавих мисли надри научењака. Овако је код једног, образованијег дела нашег народа. Код масе пак преовлађује сујеверје, а поред њега и друго страшно зло — назаренство. Ова секта сваким даном све то више корена хвата у народу нашем и својим сакатим тумачењем Св. Писма и у опште грозним погледима на живот, ужасно прети опстанку народне нам свести, народног нам опстанка; повлачи нас у времену и вечиту пропаст. Узрока има доста; нећемо их износити; сваком искреном пријатељу и : ркве и народа они су врло добро познати. Српска иородица , родитељи на првом су месту позвани, да међу својим домаћима шире дух вере, да им учвршћују у срца непоколебљиву љубав и приврженост према њој. Српска школа , као радионица, за образовање ваљаних људи има за главну задаћу, да наставља развијање на дому усађене љубави према вери и њеној науци. Српско друштво такође својом приврженошћу према вери, поштовањем и испуњавањем њених установа има да подкрепљава малаксалу религијозну свеет, јер у противном случају пропаст нам је неминовна.**) Ширимо просвету, негујмо науке, хитајмо за образованим светом у свему што је лепо, илеменито, добро и корисно, али у стварима вере, ходимо примером наших старих, у томе нам је спас, слава и величина!

*) в. „РћИозорМе (1и Сћпб&ипзше" у руском преводу у Дух. Бесједи бр. 46. 1863-

**) Цркву смо хотимично иаоставили, пошто она од тога никако одступити не може.