Школски лист

1 I

дама жинота, а не уиозпају се (јер ово садашње узгредно напомиљање таман је толико, као нпшта) у добу до 6. године; из чега се јасно пиди, да ирспарандије такођер дају с.војим ученицама крњу психологију човека. Докле забавиље раде са малом децом, не обзирући се, шта &е од њих бити: дотле учитељице осн. школа, развијајући одраслију децу, не воде рачуна о томе, какве су душевне процссе прешла иста деца, док још нису њима поверена била. Погрешност овако несавршенога наставнога плана очигледна је, јер не само да донађа у опасност природну поотепеност у развитку и рачунање са битноигћу божија створа као чопека (у свима Фазама његова развитка), него ствара кинески зид између забавишта и осн. школе. Одиста чудновато изгледа, што се у препарандијама толико и толико наглашава: да наставница основне школе ваља увек да одржава свезу измећу осн. школе и главних чинилаца (родитеља) домаћега васаитања, а овамо не тежи се за тим, да се учитељица уведе у тајне тога домаћега васпитања. Илн примењено на забавишта, којима се ,\оће да замене знатан део домаћега васпитања, не тежи се, да се учитељице осн. школа уједно упознају са оним, што се забавиљама препоручује. Дакле не учи се иснхологија ни у преиаранднјама ни у забавиљиштима у тој мери, да иста опсиже цела човека, но и на једној н на другој врсти завода учи се овај предмет крње — непотпуно. Како би се овоме злу доскочити могло, о томе ћемо доцније рећи своје мнење, а сада нређимо на остале предмете стручнога васпитања у држ. забавиљиштима. Из логике учи се таман толико, да се може рећи, да се та дисциплина предузима. Нросто да со изразимо: у пола тола^В^'^*^ градива, као у ирепарандијама. Када узмемо у обзир, да се у препарандијама у уобичајеном обиму предузима до душе и / ч \*Т \ преднаука (са психологијом) за методику и дидактику, но у гл&в+\^$ј$ номе у снрху, да се кандидати сами науче правилноме мишљењу, р што је њима не само као будућим учитељима потребно, но и као интелигентним члановима друштва: то нам неразумљиво долази та околност, зашто да се од будуће учитељице осн. школе тражи правилније мишљење, но од будуће забавиље ? Зар, да кажем, забавиљи није потребно знати како долазимо до престава, чистих и јасних појмова, пресуда и закључака, или у чему се састоји дедукција, синтеза, деФиниција, дивизија итд.? Та за Бога у суштини она ради