Школски лист

— 21 —

Пета тачка била је Хардрикова „Сиротица" , коју је уз сонран соло гђцо Злате Прот.ићеве, невао мушки збор. Певаље је било пајпрецизније, а гђца Протићева својим анђеоским гласом и правилнин певањем све је очарала. За шесгу тачку одређепо је било свирање на гласовиру: „ Усгај С/ј6"п". /" од Станковића. Овај комад одсвирала је гђца Јулија Миланковићева прииравница IV. године уметпички и па опште допадање публике; по свршетку истога, била је изазвана, -ге је још једно коло такође врло лепо одсвирала. Седма тачка била је Карликова композиција : „ Песмо моја"- ову заиста лепу песму отпевао је тачно и одушевљепо мешовити лик. За осму тачку иослужио је биритон соло : „Н « н,енои гробу и од Де-а; иевао је г. Војин Жуиански уз прагњу на гласовиру гђце Јулије Петровићеве. Господин Жупански нам је давнашњи познаник са свога дивног гласа, којим обухвага највеће дубипе п највише висине, у обиму од ВвЛИКОГ с до ДВОПОТ83Н0Г аз ; и овога »ечера пружио је он нублици великог уживања својпм уметничким певањем и заслужио је највећу хвалу и свако признање, које му је публика и одала изгзвавши га бурним нљескањем, да јој још коју песму огпева, што је он и учипио. отневавши, од иређашње пе мање тачније и леише, несму : „Моја душа" од X. Венцла. Девета тачка бпла је : „ Српсна аесма ", којује уз гласовирску пратњу гђце Јулчје Петровићеве, па највеће задовољство нублике отиевао женски збор у четири гласа; и ова је несма учинила врло леп утисак, те се морала поновити. —- Пе можемо а да не нохвалимо и свнрање гђце Пегровићеве, које је иотиуно правилпо бпло. Десету тачку сачињавала је декламација песме : „ Причест " од 1)уре Јакшића; декламовала јо гђца Даша Круљева-Мостаркиња приправница III. годипе. Ову дивну песму знаменитог иесника нашег, није могао лешие ириказатп и боље оживотвориги ни једап уметник, него што је то учинила госпођица Круљева. -Види се, да је Ушменнта госнођица нретходно врло добро просгудпрала своју декламацију, те нам је и могла онако живо, онако право рећн отеловљеио П ]шказати миоли пеЂникове. Разуме се, да јој заслужено нризнање иублика није иропустила одати; а и ми стојећи још и сада под утисцима вештачког јој декламовања, не можемо на ино, а да јој и овде јавно од свег срца не чесгитамо. Једанаеста тачка био је Херубинијев тронев : „ Саиј чедо дрпго", који су невале гђце Злага Протићева, Зорица Драгојева ириправнице IV. године н Смиља Анђелићева приправница II. године. Ова нијеса сачињавала је круну целова ирограма и била је од величанственог еФекта. Слушалац не зна чему ире да се диви; да ли самој дивној комиозицији, да ли вештачком певању или дивпим, небесним гласовима^ Повек није у стању, да од поменуте три невачице одвоји коју и да јој засебан иохвални венац нлете; свака од њих трију бпла је овом нриликом у свом роду ненадмашна. Али и норед све те једнакоети, инак приметити морамо, да је њежни сопран гђце Протићеве и милозвучни алт гђце Драгојеве задивио све присутне; онакова леиота, онакова темељитост и ондкопа пуноћа, којом оне располажу у својим гласовима сиадају заиста у реткости; гђца Анђелићева, која нева такође врло леи алт, изврсно је у овом комаду заокругљавала целину, али није имала прилике, да у њему свој дивни глас у потпуној нуноћи нам прикаже. — Публика је бурним иљескањем све три иевачице изазвала, те су један део номенуте иесме ноновиле. Дванаесту тачку — завршетак концерта — сачињавала је : „ Убојна аесма " од Зајца, коју је мушки лпк одушевљено и прецизно отпевао и нотоме на онште захтевање ноновио. Као што се из овога приказа видети може, ирограм је био врло лепо удешен и стручњачки одабран. Кор је био одлично дпсциплиниран, те је усљед тога и успех тако сјајан био. Публика није могла лепшим и бољим начином